-Ријеч начелника
-Воде
-Кроз Дринић
-Јубилеј
-Такмичење
-Ловиште
-Ловачка кућа
-Цјеновник
-Светиње
-Рунолист
-Прашума "Лом"
-Општи преглед
-Стратегија
-Први повратак
-Срнетица
-Сеобе
-I свјетски рат
-Антика
СТРАТЕГИЈА  
 
 
 

ОПШТИНА ПЕТРОВАЦ Д Р И Н И Ћ

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА
март 2006.године

 

УВОД

Општина Петровац је настала дејтонском подјелом бивше општине Бос.Петровац. Новонастала општина је смјештена југоисточно од Магистралног пута Бихаћ – Јајце, око седам километара од Шкракића брда, одвојка који се налази око 2.5 км од центра Бос.Петровца.

Општина је формирана као потреба ријешавања основних потреба грађана српске националности који су 14.септембра 1995.године морали да напусте своја огњишта и за већину њих Дервента је било привремено боравиште. Одмах по расељењу у Дервенти је било формирано повјереништво које је у расељењу покушавало ријешавати најосновније проблеме расељеног становништва. Након стицања најминималнијих услова за повратак, двадесетак најодважнијих се већ почетком марта 1996.године, обрело у разрушеном и опљачканом Дринићу, који је по Дејтону припао Републици Српској. На челу најхрабријих био је Миланко Бркљач, који је увидио да је за Србе избјегле из Бос.Петровца, најбоље ријешење формирање Општине у Дринићу, па је тако у марту 1998. године формирана Општина са најнужнијом општинском администрацијом.

У почетку проблеми су били велики; спаљено, опљачкано мјесто, без струје, воде, телефона, основних животних намирница, близина ентитетске линије када је прелазак те линије био врло ризичан, али велика жеља и воља за повратком на своја огњишта, одржали су те људе у увјерењу и жељи за подизањем својих кућа и свега оног што је потребно за живот.

Приступило се обнови кућа, школе, реновирању дома здравља, изградњом нових објеката за Општинску управу, пошту, банку, управну зграду за шумско газдинство, полицијску станицу итд., што је било основа за ницање производних капацитета, затим трговачких, угоститељских и других објеката који настају као потреба за задовољавањем потреба становништва.

Поред насељеног мјеста Дринић општини Петровац припада и дио Бунаре, као и дио Буковаче.

За даљи развој општине Петровац неопходно је донијети један стратешки план развоја за период од 5-6 година, како би ово мјесто постало мјесто сретног живљења за све људе и да у наредном периоду број становника у овом мјесту непрестано расте.
Из тих разлога је новоформирана скупштина након избора у октобру 2004.године, већ у децембру донијела Одлуку да се иде у израду стратегије развоја општине, па је тако и формиран «локални развојни тим» (ЛРТ) који има задатак да да изради стратешки план Општине.

Након тога начелник је обавио контакте са представницима «ЕУРЕДА», и «Арда» из Бања Луке са циљем да наведене агенције врше улогу стручног консултаната нашем развојном тиму. У ту сврху је именован и координатор који има задатак да успостави кординацију између стручних консултаната и развојног тима.

Пошто се ради о младој општини, »ЛРТ» је приступио формирању радних група са циљем прикупљањa неопходних података да би се извршила квалитетна анализа социо-економског стања. Пошто општина постоји тек од 1998.године, било је тешко долазити до неопходних података, па се до података долазило углавном непосредним прикупљањем на терену од стране појединаца радне групе.

На основу тих података покушаћемо утврдити којим снагама располаже општина Петровац, које су слабости, могућности и пријетње, и на бази тих података сачинити анализу на основу које це се сачинити коначни текст стратешког плана развоја Општине за период 2005-2010.година.

 

I.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ПРИРОДНИ РЕСУРСИ

I.1.Географски положај

Општина Петровац-Дринић је смјештена на сјевернозападном дијелу БиХ. Територија Општине се у највећој дужини граничи са општином Бос.Петровац, затим општинама Кључ, Рибник, Источни Дрвар и Дрвар. Математичко картографски подаци су:44°34`сјеверне географске ширине и 16° 23` источне географске дужине, на надморској висини од 700 м. Површина општине је 136,48 км2 односно 16 % од предратне општине од 853 км2.

У рељефном смислу насељено мјесто Дринић које је центар општине са западне стране је отворено према Бос.Петровцу, са сјеверне стране ограничено је Срнетицом, а са јужне стране Клековачом, а према истоку преко Козила отвара се пут према Потоцима (општина Источни Дрвар) и даље према Општини Рибник.

Простор Дринића у хидролошком погледу смјештен је између ријеке Уне на западу, ријеке Сане на истоку и Унца на југу. Како су Сана и Унац притоке Уне првог реда, онда је простор општине Петровац сливно подручје ријеке Уне.

I.2.Анализа земљишта

Пољопривредно земљиште има добре аналитичке карактеристике и омогућава узгој скоро свих пољопривредних култура. Анализом Пољопривредног института у Бања Луци је утврђено да је неким парцелама потребна мјера поправке у смислу калцификације, али са нижим дозама кречњака, али код већине парцела не смије се примјењивати кречни материјал. Све парцеле су добро обезбијеђене хумусом. Садржај лакоприступачног фосфора код 98% парцела је јако низак. Садржај калијума код највећег броја парцела је осредњи. На основу података проведене анализе за пољопривредну производњу у Општини, постоје добри услови за:
- травно дјетелинске смјесе,
- кромпир
- воћарство и
- ратарске културе
Основни недостатак земљишта је лакоприступачни фосфор тако да је за узгој појединих култура препоручљиво употребљавати НПК ђубрива са наглашеном компонентом фосфора (НПК 7:20:30,НПК 10:20:30 и НПК 8:16:24).

I.3.Клима

Клима овог подручја припада умјерено континенталној са утицајем планинске климе. Просјечне годишње падавине према мјерењима у два вишегодишња периода су 530-590мм. Оваква клима одговара крмним и зељстим културама, боље јарим него озимим житарицама. Најсушнији мјесец је август, а релативна суша се може јавити у јулу и августу. Просјечна годишња температура износи 7,8° C. Најтоплији мјесец јули са 16 °C, а најхладнији јануар са –2,8 °C. Највише апсолутне температуре измјерене су у јуну и јулу 34,20°C-35,10°C.,а најниже у јануару –24,5 °C. У просјеку вегетационог раздобља однос температура и падавина може се сматрати повољним. Укупна количина топлоте у ширем вегетационом раздобљу (235 дана) износи око 15.918 Ј, а у ужем (156 дана) од 11.729Ј-13.405 Ј што је довољно за врло интензиван раст зелених крмних култура и довољно је за зрење кукуруза тврдунца из групе 100 (100 је ознака за хибридни кукуруз брдско – планинске сорте и означава 100 дана потребних од ницања до зрења).

I.4.Инфраструктура

I.4.1 Путне комуникације

Територија општине Петровац са запада је повезана са магистралним путем Бихаћ-Јајце-Сарајево, на Шкракића брду (2,5 км од Бос.Петровца), асвалтним путем у дужини од 7 км, који пролази кроз насеље Дринић и води до Ловачке куће на Великом врелу у дужини од 7,5 км. Од Великог врела према југо западу води шумски макадамски пут који у дужини од 15 км излази изнад Рунића на магистрални пут Бос.Петровац-Дрвар. Источно од Дринића на око 3 км је шумско радилиште Козила, одакле иде макадамски пут према Срнетици (бивша жељезницка станица и радничко насеље) даље према Потоцима (насељено мјесто општине Источни Дрвар) и даље према истоку и сјевероистоку према Вучијој пољани и општини Рибник гдје се веже на магистрални пут Бихаћ–Сарајево (код бабе Руже) 5 км источно од Кључа. Према сјеверу од засеока Гаврићи преко планине Срнетице води макадамски пут који излази у засеоку Јасеновцу, у дужини 12 км а око 15 км источно од Бос.Петровца на пут Бихаћ-Сарајево. Насељене дијелове општине повезују локални асфалтни путеви у дужини од 10 км. Најближа жељзницка станица је у Рипчу, односно Бихаћу, на удаљености од 60-65 км, а најближи аеродром је у Бања Луци, који је удаљен од Дринића око 130 км.

I.4.2. Телекомуникације

Стање телекомуникација тренутно је такво да постоје телефонске везе у облику фиксне и мобилне телефоније, али су те везе доста непоуздане, јер је Општина повезана са Телекомом РС ткз. ЦЛЛ мрежом, поготово таква врста веза тешко подржава Интернет.

I.4.3 Електро мрежа

Електро мрежа је у доста лошем стању. Главно напајање долази из општине Бос.Петровац, преко ЈП «Слапови на Уни» Бихаћ, Електродистрибуција Бос.Петровац. Од трафо станице у Доњим Бишћанима до мјерног мјеста на ентитетској граници у дужини од око 10 км, високо напонски вод је у доста лошем стању јер је изграђен прије 10 година. Од мјерног мјеста до центра Дринића израђен је нови 110 КV далековод као и нова расклопна трафо станица. У самој Општини нисконапонска мрежа је у лошем стању, али је општинским плановима планирана реконструкција. Ове године треба да се заврши реконструкција насеља Шпирића, Савуљевића и Кецманска долина. У наредне двије године планирана је санација комплетне мреже. Сви новоизграђени привредни субјекти имају тренутно доста уредно снабдијевање електричном енергијом, али за будућност, за нове капацитете потребно је санирати прије свега вод високог напона од Доњих Бишћана до ентитетске границе.

I.4.4.Комуналне услуге

Што се тиче комуналних услуга, опслужује их од 2001. године основано ЈКП»Узор», које газдује са локалним водоводом, депонијом смећа и одвозом кућног смећа. Предузеће се финансира из оствареног властитог прихода и субвенцијом из буџета Општине.

Водоводна мрежа се сатоји од главног дистрибутивног вода који је изграђен од изворишта Ограђеница и Меденац уз помоћ Свјетске банке 2001. године, и разводне мреже која је дјеломично реновирана и увезана од постојећих појединачно грађених водовода. Постојећи индустријски капцитети (пилане), тренутно у свом технолошком процесу не користе воду па је постојећи капацитет воде довољан за снабдијевање домаћинстава и индустрије. Неке пилане су почеле да уводе и више фазе прераде за што им је потребна већа количина воде, па ће се наметати потреба за обезбјеђењем већих капацитета за шта по неким истраживањима има воде и на подручју Дринића, а постоји могућност а и сагласност Општинског вијећа у Бос.Петровца да се Општина Петровац прикључи на магистрални водовод Саница-Бос.Петровац на Брду Шкракића.

Канализациона мрежа не постоји изузев појединачних канализационих цијеви, углавном отпадне воде се испуштају у појединачне септичке јаме.

I.4.5 Просторно планирање

Општинска скупштина је усвојила урбанистички план почетком 2002.године, а регулациони још није. У току ове године воде се активности да се регулационим планом регулише центар Општине, како би ново изграђени и реновирани објекти могли добити одговарајуће употребне дозволе.

Катастар земљишта се води у оквиру Републичке управе за геодетске и имовинско правне послове, преко канцеларије у Дринићу а на основу пописне евиденције из 1953. године. У плану је да се у наредне двије године изврши излагање земљишта на увид власницима и утврде грунтовне евиденције.

Ратом оштећени објекти су више од 90% санирани уз помоц Ш.Г.»Оштрељ-Дринић», властитим средствима локалног становништва, уз помоћ Црвеног крста РС, Дирекције за обнову и развој РС као имплементатора Свјетске банке.
Минираних подручја на простору општине нема.

I.6.Природни ресурси

Подручје општине Петровац представља једно од најбогатијих подручја шумом у РС, а и у БИХ. Око 90% површине општине или 12.902 hа се налази под високим шумама са природном обновом што представља најзначајнији економски и развојни ресурс. Шумарство је основна привредна грана и апсорбује највећи број запослених радника.

Други ресурс по значају је пољопривредно земљиште, и то пете и шесте класе 620 ха и седме и осме класе 420 ха, те неплодног земљишта 544 hа. У категорији пете и шесте класе налази се доста пашњака што је погодно за развој сточарства. Шумама газдује Ј.П»Српске шуме»РС, Ш.Г.»Оштрељ-Дринић». Дрвопрерада је тренутно у фази примарне прераде, која се одвија у осам пилана, од којих су двије са капацитетима од 15-30 000 м3 годишње прераде.

Пољопривредно земљиште је у власништву индивидуалних пољопривредника. У фази је регистровање пољопривредне задруге која ће имати циљ да организује робну производњу код индивидулних пољопривредника, те уведе неке нове облике пољопривредног привређивања.

Као значајан ресурс на подручју општине је постојање дивљачи у оближњим шумама (вук, лисица, тетрјеб), те смјештајни капацитети од 16 лежаја у «Ловачкој кући» на локалитету Велико врело што пружа добре услове за ловни туризам. Такође, шуме планине Клековаче по неким истраживањима су богате са ваздухом обогаћеним јодом, што је добродошло људима који имају поремећај рада штитне жљезде, а то представља добар основ за развој здравственог туризма.

I.7.Привреда

Привреда Дринића има своје почетке са повратком становништва у Дринић у прољеће 1996. године. Прву привредну активност је запоцело Ш.Г. »Оштрељ-Дринић» експлоатацијом шумских дрвних сортимената са подручја на којем оно газдује. У почетку је највећи број радника имао пребивалиште у Дервенти, Бања Луци, Прњавору и другим мјестима, а радну семицу су проводили у шуми у Дринићу на својим пословима и радним задацима. Као логичан слијед привредних активности оснивају се мала предузећа за примарну прераду дрвних сортимената, али углавном пилански прорез чамовине. Током 1977. на подручју општине је радило око 70 пилана, на којима се прорез обављао углавном на најпримитивнији начин, а то су цикулари ручне израде. Тек са формирањем Општинске управе у Дринићу 2000. године, када се почињало давати одобрење за рад пилана само оним који су испуњавали одређене услове, тај број свео на око 20, да би последњи Правилник који је издала влада РС почетком 2004.године о минимално техничким условима за рад пилана, број оних који испуњавају услове био само 9. Од девет пилана које данас егзистирају на подручју наше општине само двије располажу технолошким, кадровским и свим другим капацитетима, који представљају реалну основу за развој виших фаза дрвопрераде. Једно од тих предузећа је «Дрвокомерц» Прибинић, ПЈ Пилана Дринић, која запошљава преко стотину радника, а већ је током ове године имала инвестиције у више фазе прераде, прије свега у сушење, парење те у производњу ситних елемената од буковине намјењене извозу. Друго предузеће је «МБ Развој» које запошљава око 60 радника и које такође има припремљене инвестиционе програме за више фазе прераде дрвета, које ће реализовати на прољеће 2006.године.

Осталих седам пилана су мањих капацитета од 1500-3500 м3 прореза на годишњем нивоу.

Поред наведених производних капацитета као пратеће дјелатности појављују се трговачке и угоститељске радње. Углавном се ради о мањим објектима, кад је ријеч о трговинама у питању су малопродајни објекти мјешовите прехрамбене робе, а кад је ријеч о угоститељским објектима онда су то кафићи у приватном власништву, те један ресторан и један објекат типа мотела, ткз.»Ловачка кућа» лоцирана у атрактивном шумском амбијенту на локацији Велико врело, власништво Ш.Г.»Оштрељ-Дриниц». На локалитет «Козила» је један резерват срнеће дивљачи са око 5 ха, а на локалитету Велико Врело планира се изградња још смјештајних капацитета, као што су два бунгалова, а при крају је изградања једног смјештајног објекта у близини «Ловачке куће» са око 20-так лежајева. Значајна пратећа дјелатност у Општини је бензинска пумпа «Дринић-Петрол» коју је основало предузеће «Босна-импеx» из Бања Луке, и које својим садржајем омогућава задовољење свих потреба за горивима и мазивима као и другим допунским асортиманом.

Радну снагу свих привредних субјеката поред домицилног становништва из Дринића углавном чини становништво српске националности, које се вратило својим кућама одакле су протјерани септембра 1995.године, на подручју општине Босански Петровац, али због недостатка радних мјеста у тој општини запошљавали су се у шумарији и пиланама лоцираним у Дринићу.

Привређивање у области пољопривреде се одвија углавном у облику ратарске и сточарске производње али само на имањима индивидуалних пољопривредника, којима та дјелатност служи за задовољавање потреба њихових домаћинстава а мали дио своје производње износе на тржиште. Међутим са повећаним тржишним потребама за пољопривредним производима, а поготово за здравом храном дошло се на идеју да се формира пољопривредна задруга која би била носилац развоја пољопривреде на један модернији тржишни начин. Улога ове задруге би била да интензивира ратарску и сточну производњу као примарну производњу и као сировинску базу прерадивачкој индустрији у великим центрима као што су «Витаминка» Бања Лука, »Агрокомерц» Велика Кладуша и «Лијановићи» Широки бријег.

Подручје Дринића има добру основу и за воћарску и пчеларску производњу, затим скупљање, производња и прерада љековитог биља, што би такође са активностима ове пољопривредне задруге требало да добије на интензитету.

У доњој табели су приказани основни економски показатељи пословања за 2004.годину те планови пословања за наредне године за најзначајније привредне субјекте у овој општини:

Предузеће
Укупан приход
Остварена добит
Број запослених
           
шумарство            
Ш.Г"Оштрељ-Дринић" 6.918.156 6.490.835 598.496 306.134 109 167
дрвопрерада            
"Дрвокомерц" 6.944.155 10.567.200 2.777.662 4.226.880 49 76
"МБ Развој" 1.688.302 1.819.897 89.350 15.852 41 57
"ДИМ продукт" 660.458 739.313 181.017 150.973 17 18
"Мимаг" 107.881 63.871 6.114 -12.085 5 5
"Микитранс" 507.042 613.059 22.838 87.274 3 3
"Градина" 203.779 169.281 9.574 9.699 7 7
СЗР "Кецман" 80.000 80.000 25.000 25.000 3 3
грађевинарство            
"Гратод" 3.344.275 2.857.047 31.948 25.154 21 21
СЗР "Конструктор" - 27.689 - -   1
трговина            
СТР "Нада"   80.000       1
СТР "Палам"   17.688       1
СТР "Боки" 13.291 8.209     2 2
угоститељство            
СУР "Код Ликоте" 9.673 12.893     3 3
УКУПНО: 20.477.032 23.546.982 3.713.999 4.834.881 260 365

Из горње табеле је уочљиво да се највећа и основна привредна активност одвија у дрвопреради која има сировинску базу у шумарству које се поред планске сјече бави заштитом и узгојем шумских дрвних сортимената.
Укупан приход, остварена добит и број запослених посматрани су и дати у двије колоне, за 2003. и 2004. годину. Значајно је констатовати да је укупан приход посматраних привредних субјеката у 2004.години порастао за 15 %, а добит за 30%, а број запослених за 40 %.
Из ових података да се закључити да посматрана производна предузећа из остварене добити могу инвестирати у наредном периоду.

Та активност се може уочити из доње табеле која је састављена на бази података који су добијени из посматраних предузећа.

П Р Е Д У З Е Ћ Е
Инвестиције у периоду 2005.-08. (конвертибил. марка)
Запошљавање од инвест.2005.-08.
Извори средстава
«Дрвокомерц»
1.862.069
214
50% вл.средс
30% банке
20 % посл.пар
«МБ Развој»
350.000
25
20% вл.средс
80% банке
«ДИМ продукт»
50.000
5
20%вл.средс
80% банке
«Мимаг»
80.000
7
30 % вл.средс
70 % банке
«Мики транс»
80.000
9
50% вл.средст
50% банке
«Градина Cо»
35.000
6
30% вл.средст
50% банке
СЗР»Кецман»
30.000
2
100% вл.средст
У К У П Н О :
2.487.069
268

Из горње табеле изводи се закључак да предузећа у дрвопреради као носиоци привредне активности у наредним годинама планирају улагања у нове инвестиције које ће за резултат имати запошљавање нових 268 радника, од чега 80 % отпада на «Дрвокомерц» који израста у водећу фирму у дрвопрерадивачкој индустрији не само у Дринићу, него и на ширем подручју БиХ.

Привредна структура у Општини Петровац-Дринић може се оцијенити као позитивна јер новонастала општина привредни развој је започела са развојем производних капацитета у дрвопреради која има сировинску базу у шуми као основним ресурсом ове општине.

Тренутно једину услужну комуналну дјелатност у општини обавља ЈКП»Узор» који газдује локалним водоводом, те депонијом крутог, углавном, пиланског отпада.

Логично је очекивати да у наредном периоду и остале услужне дјелатности почну интензивније да се развијају, поготово трговина, угоститељство, па и услужно занатство које ће бити подршка дрвопрерадивачкој индустрији.

I.8.НЕПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Све непривредне дјелатности које се одвијају у општини настајале су и развијале се упоредо са формирањем Општинске управе као носиоца и координатора свих привредних и непривредних активности у општини. Поред општинске администрације која је организована у јединствен орган општинске управе, битан сегмент у организацији укупног живота у општини су: Дом здравља «Дринић», Основна школа «Дриниц», Полицијска станица, Хyпо–Алпе–Адриа банк, ПТТ РС, канцеларија Републичке управе за геодетско имовинске правне послове, канцеларија здравственог осигурања, канцеларија Телекома РС, канцеларија Пореске управе РС, канцеларија метреолошке станице РС, општинска организација ЦК, те слиједеће невладине организације; борачка организација, омладинска организација »ЛЕТ», спортско удружење, удружење ловаца »СРНДАЋ» те удружење пензионера.
У овој анализи посебну анализу заслужује здравствена и социјална заштита, школство, спорт и култура те анализа општинске управе.

I.8.1 Здравство и социјална заштита

I.8.1.1.Здравство

Општина Петровац-Дринић је основана у постдејтонском периоду па према томе спада у веома младе, мале и изразито неразвијене општине. Из наведених разлога има и слабо развијено здравство. Почело је са једном обичном амбулантом слабо опремљеном и са једним средње медицинским радником. Данас је та амбуланта прерасла у ЈЗУ Дом здравља који је као такав регистрован јула мјесеца 2000.године са вишеструким садржајем по службама и са 18 запослених што на неодређено вријеме, што спољних сарадника.

Здравствена заштита на подручју општине се исцрпљује кроз примарну здравствену заштиту у оквиру Дома здравља док секундарну здравствену заштиту користимо у Мркоњић Граду, а највећим дјелом у Клиничком центру Бања Лука.

Дом здравља ради у малом и скученом простору. Здравствене активности се одвијају у једној згради површине од 75,80 м2, административни дио је у згради општине површине 16 м2, простор за ултразвучну дијагностику површине 18 м2, те стамбени простор за љекара и медицинску сестру на спрату зграде гдје се и врше медицинске услуге површине 76,51 м3. Дом здравља користи и двије гараже за санитетска возила.

Сав побројани простор није довољан за обављање свих здравствених активности по стандардима и нормативима који регулишу ову област.

Техничка опремљеност је пратила сам развој дома здравља, а у овом тренутку посједује: 1 ЕКГ апарат, 1 Рефлотрон апарат за лабораторију, 1 ТWИНКЕЛ апарат за лабораторију, 1 апарат за кисеоник, комплет стоматолошка ординација, 1 аутомобил ЦИТРОЕН ЈУМПИ за хитну помоц, 1 компјутер са штампачем, 3 ком.мјерача притиска, 2 сува стерилизатора, 1 аутоклав, 1 апарат за ултразвучну дијагностику.
За будућност неопходно би било обезбиједити слиједећу опрему: 1 рендген апарат, опрема за гинеколошку амбуланту, те теренски аутомобил за превентиву.
Финансијска основа дома здравља је Јавни фонд здравственог осигурања, који финансира само најосновније активности, али и то иде мучно. Један дио средстава обезбијеђује оснивач, општина, али и тај дио средстава је минималан, а такође и од партиципација се обезбиједи дио средстава.

Дом здравља има запосленог једног љекара опште праксе, те пет љекара спољних сарадника, три медицинске сестре, једног дипл.правника, вишег економисту, једног административног службеника, два возача санитета и једну спремачицу.

Из предње анализе је видљиво да је Дом здравља за протеклих пет година направио солидан напредак, али у наредном периоду потребно је водити активности на обезбијеђењу простора, опреме и кадрова.

Према подацима канцеларије здравственог осигурања у Дринићу има 2.267 корисника здравственог осигурања.

Социјално угражених лица у општини има мали број, и они користе здравствену заштиту углавном на терет Дома здравља иако то није предвиђено прописима јер Дом здравља није социјална установа.

Дом здравља је прихватио концепт породичне медицине и у том правцу је почео са обуком кадрова.

I.8.1.2 Социјална заштита

Општина нема регистрованих малољетних лица којима је потребна заштита у смислу Закона о социјалној заштити а то су : дјеца без родитељског старања, дјеца ометена у физичком и психичком развоју, дјеца чији је развој ометен породичним приликама и васпитно занемарена и запуштена дјеца.

Када се ради о пунољетним лицима такође нема регистрованих корисника с обзиром да новчана помоћ припада лицима неспособним за рад, који немају властитих прихода и немају сродника који су обавезни да их издржавају у складу са одредбама породичног закона или ако лице живи у породици која остварује приходе испод нивоа социјалне сигурности утврђене Законом.

Углавном социјална заштита у складу са чл. 19 Закона о социјалној заштити из буџета Општине додјељује се највише два пута годишње новчану помоћ домаћинству у износу од 205,00 КМ, у изнимним случајевима та помоћ може бити и већа о чему одлучује руководилац органа који утврђује ово право. У току 2005.године исплаћене су три овакве помоћи.

На подручју Општине не постоје социјалне установе ниједног типа а у случају евентуалне потребе користиће се услуге установа на подручју РС.

I.9. Школство

Школство у Општини Петровац – Дринић је организовано кроз институцију Основне школе која је формирана школске 2000./01. године у којој је било уписано 72 ученика. Активности образовања ученика основне школе пратило је низ потешкоћа, почев од неадкватног и недовољног простора па до учитељског и наставног кадра. Међутим захваљујући разумјевању и подршци Општинског руководства и шумског газдинства успјевало се сваке године обезбиједити наставни кадар, као и превоз ученика и наставника из Бос.Петровца, па чак и превоз наставника из Дрвара.

Ове школске 2005/06 године основна школа у Дринићу има 71 ученика, два учитеља, пет наставника, секретар школе, те двије чистацице.

Након завршетка основне школе највећи број ученика школовање наставља у средњој мјешовитој школи у Бос.Петровцу, гдје поред опште гимназије постоји економска и шумарска средња школа те још два или три заната зависно од интереса ученика.

Што се тиче средњег образовања било би потребно остварити тјешњу сарадњу са руководством општине Бос.Петровац, руководством Средње мјешовите школе, као и надлежним министарством у Унско-санском кантону како би се у наредном периоду школовали кадрови који ће бити потребни привреди ове општине, као што су дрвопрерађивачи, туристички техничари, пољопривредни техничари, те занати за руковаоце радних машина за експлоатацију шуме и сл.
Такође у наредном периоду Општина у својим развојним плановима мора планирати и потребе за високо стручним кадровима, што може регулисати додјелом стипендија за она занимања која су Општини и привреди најпотребнија.

I.10.Култура и спорт

Како је Општина Петровац настала у пост Дејтонском периоду спада у најмање општине у Републици Српској, како просторно тако и по броју становника. Живот је практично започео из пепела јер је за вријеме ратних дејстава, а нарочито кад је становништво срединим септембра 1995.године морало да напусти Дринић, као и цијелу територију Бос.Петровца, скоро 100 % стамбени фонд је био девастиран као и зграде у средишту мјеста. С обзиром на ову чињеницу, култура и спорт је у потпуном застоју, јер представља друштвену надградњу па тако у новом почетку нису били приоритети, јер је приоритет било развијати привреду. Зато се може констатовати да је проблематика културе и спорта широка и велика и да се практично налази у самом повоју.

I.10.1 Култура

Тренутно наша општина нема изграђене културне институције нити пак запослене у области културе, па ни просторије намјењене тој сврси. Од културних институција једино је вриједно помена школска библиотека коју користе углавном ученици и наставници основне школе, а ријетки су посјетиоци библиотеке остали грађани.
У склопу школе постоји универзална сала у којој општина и понеки ентузијасти организују књижевне вечери, и понеки концерт. Од скора је почео са радом један фолклорни ансамбл за дјецу из основне школе, што може бити основ за даљи развој културних садржаја из области фолклора и музике, уз адекватну подршку у опремању с одговарајућим костимима и музичким инструментима.

I.10.2 Спорт

Како у култури тако и у спорту проблеми су исти или слични. Општина је помогла оснивање удружења за спорт које треба да буде носилац развоја у овој области.
Удружење се већ до сада исказало кроз организацију меморијалног фудбалског турнира «Зоран Стоисављевић» који сваке године окупља измеду 8-10 екипа, како из наше тако и из сусједних општина. Удружење је било и иницијатор одржавања фудбалских утакмица између ветерана Петровца и Дрвара, наизмјенично једне године у Петровцу, друге у Дрвару. Слични спортски сусрети се одржавају између фудбалских ветерана Петровца и Челарева гдје живе углавном Петровчани који су колонизирали послије другог свјетског рата. Поред ветерана у ове сусрете укључују се и млади који показују све већи интерес за спорт.

Уз наведено треба споменути да су на локалитету Великог врела поред ловачке куће изграђени и терени за мали фудбал, рукомет и одбојку што може бити добра материјална основа за будућност спорта у овој општини.
Тренутно нема у општини рагистрован ни један спортски клуб.
Из предњег се види да је спорт у овој општини не развијен, али да су постављене озбиљне претпоставке да у будућности спорт у овој општини буде главни окупљач и васпитач омладине у позитивном смислу.

I.11.Локална управа

Локална управа у општини Петровац Дринић организована је кроз Скупштину општине, Општинску управу и Начелника. Скупштина општине има 11 одборника који на основу свога плана рада разматрају и доносе одлуке, закључке и резолуције које су битне за живот грађана и развој општине.

Начелник је изабран непосредно на изборима 2004.године, и брине се о провођењу скупштинских одлука, закључака и резолуција, а извршну функцију власти начелник проводи преко Административне стручне службе (Општинске управе) у којој је запослено 12 радника. Поред начелника зступљена су слиједећа радна мјеста: секретер СО, референт за буџет и финансије, благајник, социјална и борачка заштита, матичар, комунални инспектор и референт за грађевинарство и урбанизам, референт за привреду, технички секретар, два возача и једна чистацица. Општинска административна служба је јединствен орган без служби и одјељења којима руковди начелник.
Тренутна кадровска структура Административне стручне службе је слиједећа: два радника са ВСС, четири радника са ВШ, један радник ВК, два радника КВ, један радник ПК и један радник НК. Поред наведених функција које обавља Општинска административна служба постојала је потреба за повременим ангажовањем тржишног и санитарног инспектора, који у својству спољних сарадника те послове обављају на подручју наше општине.

У посједу стручне административне службе је пет рачунара, који нису умрежени него сваки референт ради засебно и од намјенских софтвера посједују књиговодствени програм, програм борачко-инвалидске и програм социјалне заштите и програм Изборне комисије БиХ о бирачким списковима.

Постојале су и активности око увезивања у интернет мрежу, али због лоших телефонских веза тај покушај није успио.

I.12.Демографска слика и тржиште рада

Становништво једне локалне заједнице представља највећу вриједност у њеном развоју и има двоструку улогу; улогу производача и улога потрошача. Посматрати демографску слику и тржиште рада у Општини Петровац захтијева краћи историјски осврт. Наиме познато је да је Општина Петровац Дејтонским мировним споразумом настала подјелом општине Бос.Петровац. Општини Петровац територијално је припало 17 % територије, а сједиште општине је насеље Дринић које у Општини обухвата највећи дио територије, а и највећи број становника.
Ако се посматрају претходна два пописа становништва, и то 1981. и 1991. године за Општину Бос.Петровац онда се може констовати да је број становника општине Бос.Петровац у паду. 1981 године пописано је 16.374 становника, а 1991. године 15.552 становника. Таква тенденција је и за насеље Дринић као саставног дјела општине Бос.Петровац:1981. године 400 становника а 1991. године 362 становника.

С обзиром да је општина Петровац настала као потреба за збрињавање становништва Српске националности у Дервенти, мјесту у којем је највећи број петровачких Срба нашао смјештај, и послије повратак оних који су се за то опредјелили, то је тешко и доста непрецизно утврдити бројно стање становништва у општини. Познато да пописа становништва послије рата није било па је општинска управа општине Петровац, због доношења што реалнијег буџета а и због доношења планова развоја извршила незванични попис и утврдила слиједеће податаке са стањем 31.12.2004.године:

-становништво са статусом пребивалишта 376
-становништво са статусом боравишта 1.250 (највише из општине Бос.Петровац)


У даљој демографској анализи базираћемо се на становништво са статусом пребивалишта: број становника је 376 од тога је 191 мушкарац и 185 жена, запослених је 119 а незапослених 62, пензионера је 111, студената 9 а ђака 55, дјеце до 6 година старости је 20. По годинама старости распоред је сљедећи: до 18 година има 95 становника, од 19 до 50 има 161 становник, а преко 50 има њих 120.

По стручној спреми подијела би била сљедећа: ВСС 14, ВШ 17, ВК 8, КВ 40, ССС 131, ОШ 70 и без школе 32. Квалификациона структура незапослених лица је ВШ 1, ССС 9, КВ 25, ПК 1, НК 10 и без школе 16.

Овако посматрана демографска анализа не даје јасну слику о броју становника, јер је на подручју општине запослено 504 радника.
Запосленост становништва по секторима дјелатности је сљедећа:

- шумарство 167, дрвопрерађивачи 224, грађевинари 21, трговци 5, угоститељи 8, комуналне дјелатности 5, банка 3, здравство 10, школство 13, државна управа 12, полиција 7, остали 28.

Подаци о запосленим и незапосленим се могу узети са резервом јер многи се не пријављују на биро за запошљавање јер немају повјерења у биро да им може обезбиједити посао.Такође и подаци о запосленим се могу узети са резервом јер вјероватно постоји одређени број радника који раде непријављени ( на црно).
На основу изнесених података може се извести слиједећа анализа:

-број становника који су запослени у Општини је већи него што општина има становника са статусом пребивалишта.

-у већини предузећа менаџмент није довољно оспособљен за тржишне услове привређивања,

-радници у предузећима, установама и локалној управи нису обучени за савремене услове пословања (информатичко образовање, познавање страних језика),

-стварати услове за нова запошљавања како оних са Бироа у Дринићу, тако и оних из других општина, прије свега из општине Бос.Петровац.

 

II. SWОТ АНАЛИЗА

Swот анализа је ефективан метод за идентификацију снага и слабости и сагледавања шанси и пријетњи. Значи она упућује на начин на који ће се фокусирати на снаге и умањити слабости, да се у исто вријеме на најоптималнији начин искористе шансе и елиминишу пријетње.

II.1. ОПШТА АНАЛИЗА

II.1.1.СНАГЕ

• богаство природним ресурсима (шума, грађевински шљунак, пијесак, квалитетна питка вода, пољопривредно земљиште и пашњаци),
• ресурси и услови за производњу здраве хране,
• повољан амбијент за развој малих и средњих предузећа,
• повољни услови за развој сеоског, ловног, здравственог и спорзско-рекреативног туризма,
• еколошки здрава средина • повољан амбијент за домаће и стране инвестиције
• релативно јефтина радна снага

II.1.2.СЛАБОСТИ

• недостатак људских ресурса са одређеним квалификацијама,
• мали број запослених младих кадрова,
• недостатак садржаја за младе,
• слаба информисаност становништва и јавности због недостатка властитих информативних облика,
• недостатак квалитетних менаџера,
• ниска еколошка култура и управљање отпадом,
• мала лична потрошња ,
• слабо развијене услужне дјелатности,
• недостатак просторног плана (урбанистички и регулациони план)
• незадовољавајућа комунална инфраструктура

II.1.3.МОГУЋНОСТИ

• развој дрвопрераде,
• интензивније кориштење пољопривредног земљишта,
• производња меса и млијека,
• развој трговине ,угоститељства и туризма,
• скупљање и паковање љековитог биља,
• воћарска производња, и
• развој пчеларства

II.1.4.ПРИЈЕТЊЕ

• неповољна политичка клима у БиХ и окружењу,
• лоша демографска слика,
• слаб природни прираштај становништва,
• неадекватан систем образовања,
• лоше телекомукационе везе, и
• неадекватна путна инфраструктура и повезаност са Републиком Српском

 

III.ВИЗИЈА РАЗВОЈА

Визију развоја локалне заједнице представља тежњу те заједнице да у одреденом временском периоду, користећи све компаративне предности природног богства, расположиве људске ресурсе, достигне жељени циљ развоја. Она треба да буде сажет свеобухватан циљ којег желе да достигну сви актери који на било који начин учествују у креирању и стварању услова за развој, од сваког грађанина до комисија за доношење стратегија развоја, а најзначајнију улогу имају актуелне власти које имају и највећу одговорност у креирању визије, па до проводења стратегије и достизање жељене визије.
На основу социо-економске и сwот анализе визија развоја општине Петровац-Дринић, као развојни жељени циљ за наредни период од 5 година могла би се дефинисати на слиједећи начин:
Средње развијена локална заједница, просторно уређена, комуникационо увезана са окружењем, еколошки препознатљива, демографски отворена.

 

IV. СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ РАЗВОЈА

Социо-економска, swот анализа и визија развоја општине Петровац упућују који су стратешки правци развоја, а са становишта природних и људских ресурса, најоптималнији за ову локалну заједницу.

1.-развој локалне инфраструктуре и комуникација
2.-развој дрво-прерађивачке дјелатности
3.-развој пољопривредне производње
4.-развој туризма
5.-јачање локалне управе
6.-развој културних и спортских активности
7.-унапређење положаја младих и НВО
8.-унапређење социјалне заштите и здравства

 

V. ПРОГРАМИ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ОПШТИНСКОГ РАЗВОЈА

Стратешки правац 1-Развој локалне инфраструктуре и комуникација

Програм 1.1. Израда просторно планске документације
Програм 1.2. Изградња комуналне инфраструктуре
Програм 1.3. Побољшање телекомуникационих веза

Стратешки правац 2- Развој дрво-прерађивачке дјелатности

Програм 2.1.Финализација дрвопрераде

Стратешки правац 3- Развој пољопривредне производње

Програм 3.1 Производња сточне хране
Програм 3.2. Производња житарица
Програм 3.3. Производња воћа и поврћа
Програм 3.4. Сточна производња
Програм 3.5. Здравствена заштита биљака и животиња

Стратешки правац 4- Развој туризма

Програм 4.1. Институиционално организовање туризма
Програм 4.2. Програм промоције туристичких капацитета
Програм 4.3. Програм унапређења регионалне сарадње

Стратешки правац 5- Јачање локалне управе

Програм 5.1. Изградња материјалне инфрастуктуре за законодавну и извршну власт
Програм 5.2 .Развој организационе инфраструктуре
Програм 5.3. Едукација кадрова
Програм5.4. Развој комуникације општинских органа са грађанима и јавности

Програм 6- Развој културних и спортских активности

Програм 6.1. Изградња спортских терена за мале спортове
Програм 6.2. Организовање спортских и културно забавних секцја за дјецу и омладину

Програм 7-Унапређење положаја младих и НВО

Програм 7.1.Партнерство Општина-млади и НВО

Програм 8. Унапређење социјалне заштите и здравства

Програм 8.1.Унапређење социјалне заштите
Програм 8.2.Унапређење здравства

 
VI. ПРОЈЕКТИ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ОПШТИНСКОГ РАЗВОЈА

Стратешки правац 1 Развој локалне инфраструктуре и комуникација

Програм 1.1.Израда просторно планске документације

Пројекат 1.1.1 Просторни план
Локација:Подручје Општине
Период инвестирања:2007. година
Трајање инвестиције:6 мјесеци
Буџет:15.000 Еура
Инвеститор: Буџет Општине и Републике РС


Пројекат 1.1.2.Урбанистички план Донесен, прилагодити га Просторном плану
Буџет:5.000 Еура
Инвеститор:Буџет Општине
Пројекат 1.1.3.Регулациони план
Локација:Подруцје Општине
Период инвестирања.2006.-2007.
Буџет :30.000-40.000 Еура
Инвеститор:Буџет Општине и Републике Српске


Програм 1.2.Изградња комуналне инфраструктуре
Пројекат 1.2.1.Коначан пројекат водоснабдијевања
Локација:Подруцје Општине
Период инвестирања:2007-2008. година
Трајање инвестиције:6 мјесеци
Буџет:12.500 Еура
Инвеститор:Буџет Општине

Пројекат 1.2.2.Додатни захвати на побољшању капацитета водоснабдијевања
Локација:Додатна бушења на подручју Општине
Период инвестирања:2007. година
Трајање инвестиције:6 мјесеци
Буџет:50.000-70.000 Еура
Инвеститори:Дирекција за воде РС и Буџет Општине


Пројекат 1.2.3.Израда пројектне документацију за канализацију
Локација:Подручје Општине
Период инвестирања:2007-2008 године
Трајање инвестиције:6 мјесеци
Буџет:10.000-15.000 Еура
Инвеститор:Буџет Општине


Пројекат 1.2.4.Асвалтирање некатегорисаних локалних путева
Локација:Некатегорисани локални путеви у Општини
Период инвестирања:2006.,2007.,2008.,2009. година
Трајање инвестиције:6 мјесеци годишње
Буџет:70.000-100.000 Еура годишње
Инвеститори:Буџет Општине, Локално становништво


Пројекат 1.2.5.Реконструкција електро вода за високи напон Бос.Петровац-Дринић Локација:Постојећа траса високог напона Бос.Петровац-Дринић ccа 10 км
Период инвестирања:2006. година
Трајање инвестиције:6 мјесеци
Буџет:70.000-80.000 Еура
Инвеститори:Буџети општина Бос.Петровац, Петровац-Дринић и Електро-дистрибутивно предузеће “Слапови на Уни” Бихаћ


Пројекат 1.2.6.Довршење реконструкције вода ниског напона на подручју Општине
Локација:Јужно подручје Општине
Период инвестирања:2006.,2007.година
Трајање инвестиције:6 мјесеци
Буџет:60.000-80.000 Еура
Инвеститори:Свјетска банка (Фонд за обнову и запошљавање РС) и Буџет Општине


Пројекат 1.2.7.Пројекат за квалитетно ријешење телефонских веза
Локација:Подручје Општине
Период инвестирања:2006 година
Трајање инвестирања:4 мјесеца Буџет:2000 Еура

Стратешки правац 2.Развој дрво-прерађивачке дјелатности


Програм 2.1.Финализација дрвопрераде

Пројекат 2.1.1.Производња брикета од дрвета
Локација:Индустријска зона
Период инвестирања:2006.година
Трајане инвестиције:10 мјесеци
Запошљавање :4-6 радника
Буџет:280.000-350.000 Еура
Инвеститори: Сва заинтересована правна и физицка лица


Стратешки правац 3:Развој пољопривредна производње


Програм:3.1.Производња сточне хране


Пројекат 3.1.1.Производња крмног биља
Локација:једна или више на подручју Општине
Период инвестирања:Трајно, сукцесивно
Трајање инвестиције:10 мјесеци
Буџет:3.000-5.000 Еура/по хектару
Запошљавање:1-2 радника по хектару
Инвеститори:Пољопривреници са подручја Општине


Програм:3.2.Производња житарица


Пројекат 3.2.1 Производња пшенице, ражи, зоби, јечма…
Локација:једна или више на подруцју Општине
Период инвестирања:Трајно,сукцесивно
Трајање инвестиције:10 мјесеци
Буџет:3.000-5.000 Еура/по хектару
Запошљавање:1-2 радника по хектару
Инвеститори:Пољопривредници са подруцја општине


Програм 3.3.Производња воћа и поврћа


Пројекат 3.3.1.Производња шљива, јабука, крушака ,мркве, лука…
Локација:једна или више на подручју Општине
Период инвестирања:Трајно, сукцесивно
Трајање инвестиције : 10 мјесеци
Буџет:3.000-5.000 Еура/по хектару
Запошљавање :1-2 радника по хектару


Програм 3.4.Сточна производња


Пројекат 3.4.1.Оснивање фарми крава,свиња,кока…
Локација:једна или више на подручју Општине
Период инвестирања:Трајно,сукцесивно
Трајање инвестиције:10 мјесеци
Буџет:30.000-40.000 Еура
Запошљавање:1-2 радника по фарми


Програм 3.5.Здравствена заштита биљака и животиња


Пројекат 3.5.1.Ветеринарска амбуланта
Локација:Подручје Општине Период инвестирања:2007. година
Трајање инвестиције:6 мјесеци
Буџет:5.000-7.000 Еура
Запосленост:1 радник


Пројекат 3.5.2 Пољопривредна апотека
Локација:Подручје Општине
Период инвестирања:2007.година
Трајање инвестиције:6 мјесеци
Буџет:5.000-7.000 Еура
Запошљавање:1 радник


Стратешки правац 4-Развој туризма


Програм 4.1.Институционално организовање туризма


Пројекат 4.1.1 Оснивање туристичке агенције
Локација:Подручје Општине
Период инвестирања:2006…
Трајање инвестиције:2 мјесеца
Буџет:3.000-4.000 Еура
Запошљавање:1-2 радника


Програм 4.2.Промоција туристицких капацитета


Пројекат 4.2.1:Израда проспеката о туристичким капацитетима
Локација:Општина и Туристичка агенција
Период инвестирања:2006.
Трајање инвестиције:2 мјесеца
Буџет:2000-3000 Еура

Програм 4.3.Унапређење регионалне сарадње


Пројекат 4.3.1:Сарадња са граничним општинама ради покретања туризма
Локација:Општина Петровац и сусједне Општине
Период инвестирања:2007.
Трајање инвестиције:4 мјесеца
Буџет:2000-3000 Еура


Стратешки правац 5-Јачање локалне управа


Програм 5.1.Изградања материјалне инфраструктуре за законодавну и извршну власт


Пројекат 5.1.1.Изградња сале за рад скупштине и скупштинских тјела
Локација:Стамбено пословна зграда “Ветеринарска станица”
Период инвестирања:2006.година
Трајање инвестиције:6 мјесеци
Буџет:10.000 Еура


Пројекат 5.1.2.Проширење простора за рад општинске админ.службе
Локација:Постојеће просторије у згради у којој је смјештена општинска административна служба Период инвестирања:2006. година
Трајање инвестиције:2 мјесеца
Буџет:1.500 Еура


Програм 5.2.Развој организационе инфраструктуре


Пројекат 5.2.1.Формирање службе за имплементацију стратегије развоја
Локација:Реализација претходног пројекта
Период инвестирања:2006. година
Трајање инвестиције:неодређено вријеме
Буџет:8000 Еура/годишње
Запошљавање :2 ВСС радника


Програм 5.3.Едукација кадрова


Пројекат 5.3.1:Курс за рад на рачунарима за све државне службенике
Локација:Простор у оквиру основне школе
Период инвестирања:2006.година
Трајање инвестиције :60 дана
Буџет:2000 Еура
Инвеститор:Буџет општине и учешце радника

Пројекат 5.3.2.:Курс енглеског језика за све упослене
Локација:Простор у оквиру основне школе
Период инвестирања:2006.година
Трајање инвестиције:60 дана
Буџет:2000 Еура
Инвеститори:буџет општине и радници


Програм 5.4.Развој комуникације општинских органа са грађанима и јавности


Пројекат 5.4.1.Информациони ценар у оквиру општинске административне службе Локација:Реализација пројекта 5.1.2
Период инвестирања:2006.године
Трајање инвестиције:60 дана
Буџет:1000 Еура
Запоаленост:Пројекат:5.2.1

Стратешки правац 6.Развој културних и спортских активности


Програм 6.1.Изградња спортских терена за мале спортове


Пројекат 6.1.1.Изградња игралишта за рукомет, кошарку, одбојку, мали фудбал
Локација:Простор иза постојећег фудбалског игралишта (јужни дио)
Период инвестирања:2006.година
Трајање инвестиције:3 мјесеца
Буџет:15.000-20.000 Еура
Инвеститори:Буџет општине и Министарство за спорт и омладину у Влади РС


Пројекат:6.1.2.Изградња фудбалског игралишта
Локација:Постојеће фудбалско игралиште
Период инвестирања:2007. година
Трајање инвестиције:4 мјесеци
Буџет:25.000 Еура


Програм 6.2.Организовање спортских и културно-забавних секција за дјецу и омладину


Пројекат 6.2.1.Секција за стони тенис , шах…
Локација:Просторије основне школе
Период инвестирања:2006…
Трајање инвестиције:2 мјесеца
Буџет:2.000 Еура
Инвеститори:Општина, школа, родитељи


Пројекат 6.2.2 Секција за фолклор, драму , сликање…
Локација:Просторије основне школе
Период инвестирања:2006…
Трајање инвесрирања:2 мјесеца
Буџет:5.000 Еура
Инвеститори:Општина,школа.родитељи

Стратешки правац 7-Унапређење положаја младих и НВО


Програм 7.1.Партнерство Општина-млади-НВО


Пројекат 7.1.1 Образовни семинари о значају јавног партнерства Власти-омладине и НВО и њиховом организовању
Локација:Простор вишенамјенске сале
Период инвестирања:2006.2007…
Трајање инвестирања:два пута годишње по један дан
Буџет:500 Еура по једном семинару
Инвеститор:Буџет општине и други


Стратешки правац 8 Унапређење социјалне и здравствене заштите


Програм 8.1 Унапређење социјалне заштите


Пројекат 8.1.1.Израда социјалне карте
Локација:Подручје Општине
Период инвестирања:2006 година
Трајање инвестирања:2 мјесеца
Буџет:200 Еура


Програм 8.2.Унапређење здравства
Пројекат 8.2.1.Гинеколошка амбуланта
Локација:Дом здравља у Дринићу
Период инвестирања:2006.године
Трајање инвестирања:2 мјесеца
Буџет:7.000 еура
Инвеститор:ЈЗУ Дом здравља “Дринић”, Фонд здравства РС, Општине

 
Додатак 1: МАТРИЦА БОДОВАЊА ПРОЈЕКАТА
КРИТЕРИЈ
ТЕЖИНА
(0-5)
СМЈЕРНИЦЕ ЗА ОЦЈЕЊИВАЊЕ
(0-5)
РЕЗУЛТАТ
(тежина * оцјена)
Финанацијско судјеловање становништва
4

5-до 80 %
4-до 60%
3-до 40%
2-до 20%
1-само радна снага

Проценат становништва који ће осјетити ефекте пројекта
5
5->80%
4-50%-80%
3-25%-50%
2-10%-20%
1<10%
ДИРЕКТАН
утицај на запошљавање кроз пројекат
5
5-<10 запослених
4-4-9 запослених
3-1-3 запослена
0-нема запослених
ИНДИРЕКТНИ
утицај на запошљавање кроз пројекат
5
5->10 запослених
4-4-9 запослених
3-1-3 запослена
0 нема запослених
Економска моћ становништва и развијеност подручја
3
5-неразвијено
3-средње развијено
1-развијено
Одрживост (трајање) пројекта
4
5-у потпуности самоодржив
3-треба почетну потпору општине
1-треба потпору општине 1-3 године
0-треба сталну потпору општине
Могућа подршка донатора
4
5-до 80%
4-до 60%
3-до 40%
2-до 20%
1-испод 20%
Утицај на околиш
5
5-значајно смањење загађења
3-дјелимично смањење загађења
1-нема утицаја на загађење
0-повећање загађења
Пројект од посебног значаја за младе
3
5-значај за младе цијеле општине и шире
3-значај за младе само у општини
1-нема значаја за младе
Уклапање у догорочни стратешки план општине
5
5-потпуно у складу са приоритетима општине
3-дјелимично у складу са приоритетима општине
0-не уклапа се у стратешки план
 
Додатак 2:Радна група која је израдила “стратегију развоја”

1. Јандрија Будимир, дипл.ецц., предсједник
2. Рајко Бањац, дипл.инг.шумаства, члан
3. Славица Дроњак, дипл.инг.информ., члан
4. Милорад Будимир, дипл.правник, члан
5. Вера Јовановић, дипл.правник, члан
6. Бранимир Стојановић,дипл.инг.менаџмента
7. Милан Грбиц, геометар, члан
8. Милан Ожеговић, инг.пољопривреде, члан
9. Душанка Пећанац, инг.грађевинарства, технички секретар групе
10. Милош Балабан, инг.машинства, члан

Логистика и координатор:
Драго Ковачевић, начелник Општине

 

на врх

 
 
made by SiZ