-Ријеч начелника
-Воде
-Кроз Дринић
-Јубилеј
-Такмичење
-Ловиште
-Ловачка кућа
-Цјеновник
-Светиње
-Рунолист
-Прашума "Лом"
-Општи преглед
-Стратегија
-Први повратак
-Срнетица
-Сеобе
-I свјетски рат
-Антика
ВОДЕ  
 

Хидрографске одлике Дринића су посљедица геолошког састава и тектонског склопа а изражене су изворима и потоцима. Ови извори и потоци имају највећи потенцијал у јесен и прољеће а током љета се дешава да чак неки потоци и пресуше. Још од старих времена на гласу је добра питка вода која избија са извора званог Меденац на 659 м надморске висине у дну мањег природног усјека. Овај извор и још пар мањих извора су каптирани, тако да Дринић у току цијеле године има воде. О квалитету воде рачуна води комунално предузеће "УЗОР". Ово предузеће редовно врши контролу хигијенске исправности воде која обухвата микробиолошку и хемијску исправност.

 
 
   
       
 
У оближњем селу Буковачи постоји неколико потока и врела гдје су и настали ови снимци. Поред неоспорних визуелних угођаја занимљиво је да у овим потоцима живе слатководни ракови. То је неоспоран доказ о чистоћи и здрављу ових вода. Па, није на одмет да се мало боље упознамо с овим необичним створењима.
 
       
 
Слатководни десетероножни ракови из породице Аsтаcidае, премда законом заштицени, још увијек нису довољно истражени у Републици Српској и Босни и Херцеговини и не зна се много о њиховој биологији, екологији, бројности и распрострањености у нашим воденим екосистемима. Почетком 80-тих година овога вијека на подручју Републике Српске и Босни и Херцеговини биле су познате четири врсте десетероножних ракова из породице Аsтаcidае; Аsтаcus аsтаcуs Liniаеus (ријечни рак, племенити рак), Аsтаcus lеpтоdаcтulus Еschschоlтz (турски или барски рак), Аusтrоpотамоbius тоrrеnтiuм Schrаnк (рак камењар) и Аusтrоpотамоbius pаllipеs Lеrеbоullет (бјелоноги рак). Већ дуже вријеме је познато да се бројност популација у Европи из године у годину све више смањује. Велике количине отпадних твари у воденим екосистемима, регулација водених токова, прекомјерни неконтролисани излов, разне болести, само су неки од разлога смањења бројности десетероножних ракова не само у Републици Српској и Босни и Херцеговини, већ и у цијелој Европи.
 

на врх

 
 
made by SiZ