ИНТЕРВЈУ: ИГОР КНЕГИЊИЋ, В.Д. ДИРЕКТОРА ШГ „ОШТРЕЉ-ДРИНИЋ“
Терет позитивног пословања највише су понијели радници

За свега неколико година, Шумско газдинство „Оштрељ-Дринић“ са врха пало је на дно. Од времена када је било најбоље у оквиру ЈП „Шуме РС“ и када су се позитиван резултат у пословању и награде и признања за успјех у раду некако подразумјевали сами по себи, кроз само неколико година, постало је најгоре. Тако је 2012. године губитак у овој фирми био чак 1.404.000,00 КМ, захваљујући чему је сврстан међу највеће губиташе у ЈП „Шуме РС“, поред газдинстава „Јахорина“-Пале и „Бирач“ – Власеница. И тада је коначно било јасно да су у предузећу потребне коријените промјене. Крајем фебруара, из Шумског газдинства Приједор, на мјесто В.Д. директора ШГ „Оштрељ-Дринић“ дошао је Игор Кнегињић, који је са сјајним тимом младих, паметних и предузимљивих инжењера доказао да су чуда могућа, али да је за почетак битно имати поштене и часне намјере. Једна од његових првих одлука била је да се на мјеста управника радилишта Бунара и Козила умјесто техничара поставе инжењери, затим да се сви могући трошкови сведу на минимум и да се стане у крај миту и корупцији. А резултати таквих одлука нису могли изостати. Плате су постале редовније, радници углавном задовољнији, тотална радничка анархија замијењена је донекле радном дисциплином, на шестомјесечном извјештају забиљежен је позитиван резултат, а након дужег времена, почео се измиривати и огроман дуг према локалној заједници... О свему овоме, разговарали смо са Игором Кнегињићем, а у интевјуу за часопис „Шуме“ открио је колико је задовољан учињеним и кораке које намјерава предузети, не желећи много да коментарише ситуацију у којој је затекао фирму и евентуалне кривце за такво незахвално стање...

ШУМЕ: Последњих неколико година, ШГ „Оштрељ-Дринић“ биљежило је негативан резултат у пословању. Конкретно, губитак у пословању 2012. године износио је чак 1.404.000,00 КМ. Колико је било тешко преузети фирму у таквом стању и да ли је то за Вас био и својеврстан изазов?
- Када је у питању пословање фирме у неком претходном периоду, прије мог доласка, рекао бих да су проблеми у којима се она налазила, били и објективне и субјективне природе. Објективни проблеми односе се прије свега на свјетску економску кризу, која се дубоко одразила у области шумарства и нашем пословању, али, с друге стране, постоји и одговорност појединих људи, који су креирали политику газдинства. Било ми је врло тешко у почетку, наслијеђена ситуација није била нимало једноставна, а додатни проблем који нас је дочекао била је и смањена тражња дрвних сортимената. У таквој ситуацији заиста се може рећи да је био изазов суочити се с проблемима , односно изазов је био покушати наћи ријешење тих проблема и уложити напоре како би фирма стала на чврсте ноге. Међутим, не бих се могао ухватити у коштац са таквим проблемима сам, зато је битно нагласити да поред себе имам тим младих људи који имају добру вољу и предзнање и који заједно са мном желе да иду напријед и да ово предузеће иде напријед. Дјеломично смо задовољни оствареним резултатима, али увијек може боље, а наш циљ је непрестано унапријеђивање пословања и остваривање што бољих пословних резултата.
ШУМЕ: На шестомјесечном извјештају, након дужег времена, забиљежен је позитиван пословни резултат, а исти је евидентан и за јули и август мјесец текуће године. Које сте конкретне промјене морали унијети у пословању овог газдинства да би резултат био такав?
- Прије свега, морам нагласити да су терет позитивног резултата понијели радници. Умањене су им плате, али с друге стране, дајемо све од себе да њихове личне дохотке исплаћујемо на 20, односно 25 дана, како бисмо покушали сустићи заостале обавезе према запосленима. Тако су 13. септембра примили јулску плату, с тим што је јунска исплаћена 15 дана прије. Што се тиче извођача, умањили смо нашу цијену извођења радова, јер ми се чини да је раније та цијена била виша у односу на објективно стање, односно на услове на терену. У сваком сегменту пословања, смањили смо трошкове на минимум. Додатно смо ангажовали људе у тој најосјетљивијој фази у шумарству – на кројењу сортимената, како бисмо имали најповољније искориштење шумских дрвних сортимената, а како бисмо постигли што повољније финансијске ефекте. Зато смо, као што рекох, акценат ставили на кројење дрвних сортимената, на примање и на класирање, тако да и у том смислу хоћемо с једне стране, да максимално смањимо трошкове, а да с друге стране, кроз продају сортимената увећамо приходе у томе дијелу. С тим да ћемо у наредном периоду увести и одређене додатне послове, којих до сада није било у овом газдинству, а који ће сасвим сигурно допринијети ојачању тренда позитивног пословања овдје.
ШУМЕ: Трошкове репрезентације, поправке и одржавања возила, као и обавезе према добављачима свели сте на минимум. Међутим, највеће обавезе су и даље оне које имате према локалној заједници, а тренутно износе око 680.000,00 КМ. Како ће се, према Вашем мишљењу ријешити проблем ових дуговања, који није присутан само у нашој него и у многим другим локалним заједницама?
- Током цијеле прошле године ово газдинство није уплатило ни марке, а искрено речено, поред свих проблема, ни ми у првој половини ове године нисмо били у могућности да измирујемо обавезе према локалној заједници. Међутим, почетком септембра уплаћено је 90.000,00 КМ и покушаћемо да пратимо текуће обавезе и да измиримо дио дуговања из претходног периода. Неће бити лако, то је сигурно, јер су у питању велика дуговања, а још увијек је смањена потражња дрвних сортимената, нарочито чамовине. Оно што се нама временом издвојило као велики проблем јесте локална заједница, односно дрвопрерађивачи на нивоу локалне заједнице Дринић, који скоро да и не послују. Уколико бисмо успјели њих укључити да покрену своје капацитете и да откупљују дрвне сортименте, које бисмо им ми пласирали, мислим да би се онда много једноставније могла измиривати дуговања према општинама. И зато, поред унутрашњих проблема и обавеза у самом газдинству, остатак времена користим како бих, заједно са домаћим дрвопрерађивачима, пронашао најбоље могуће рјешење и модус - како покренути њихову производњу. Јер, то је најбитнији предуслов концизног и успјешног пословања овог газдинства.
ШУМЕ: За осам мјесеци текуће године, план сјече је извршен са 80 %, а план реализације са 72%. Како бисте објаснили чињеницу да је тренутна финансијска ситуација у предузећу и поред слабије реализације боља у односу на период прије Вашег доласка, када је реализација била успјешнија, а пара је ипак било пуно мање?
- Због смањене потражње, морали смо смањити и производњу. У мају, јуну и јулу мјесецу, када смо требали остварити производњу са неких 120%, ми смо је буквално морали спустити на 55-60%, да не би дошло до умањења квалитета дрвних сортимената и њиховог декласирања. А што се тиче финансијске ситуације, основна ствар је смањити трошкове на свим нивоима и у свим сегментима пословања.
ШУМЕ: До 31.12.2012.године, заједнички сте пословали са ШГ „Клековача-Потоци“, а са тим датумом урађен је и диобни биланс. Како је наше газдинство прошло у том билансу, шта је оно добило, а шта изгубило овим раздвајањем?
- Шта је добило, а шта је изгубило, то је у овом тренутку тешко рећи. Претходних година нисам био у овом газдинству, па не могу коментарисати каква је ситуација била док су „Оштрељ-Дринић“ и „Клековача-Потоци“ били спојени, али сматрам да је добар модел када свако газдинство остаје у оквиру своје локалне заједнице, јер у том амбијенту људи газдинство посматрају као домаћинство, односно као властиту кућу. Лоше је што је један дио запослених остао тим раздвајањем на терету ШГ „Оштрељ-Дринић“, а и укупна механизација у потпуности је остала у нашем газдинству, као и возни парк који је углавном дотрајао, док су новија возила припала „Потоцима“. Предност газдинства „Клековача-Потоци“свакако је далеко мањи број запослених, јер је код њих кубик мање оптерећен. У овом моменту, „Клековача-Потоци“ су виталније газдинство и остварили су бољи резултат за првих пола године у 2013., али ни ми не смијемо бити незадовољни, с обзиром на све поменуте проблеме, мада, као што рекох, увијек може боље и ми ћемо се трудити да буде боље.
ШУМЕ: Како бисте прокоментарисали све чешћи одлазак радника на боловање , и то баш у јеку радне сезоне?
- Занимљива је то ситуација, када радницима достаљамо ново рјешење са конкретним пословима и радним задацима, они се опредјељују или за боловање или за годишње одморе. У сезони повећане динамике послова, радници узимају боловања, а нешто ми говори да им у зимском периоду та боловања неће бити потребна.. Мислим да ћемо и овај проблем ускоро превазићи, позабавићемо се њиме на нивоу ЈП „Шуме РС“. Сугерисао бих овом приликом и Синдикату Шумског газдинства да је то лоша пракса, јер на тај начин један дио радника у потпуности на својим леђима сноси сав терет рада, док други иду линијом мањег отпора, покушавајући да избјегну своје обавезе и мислећи да плату треба неко други да им заради. Нагласио бих да је неопходно на нивоу ЈП „Шуме РС“ донијети нову Систематизацију радних мјеста, јер ћемо на тај начин видјети колико људи имамо нераспоређених, па ћемо наћи начина да их упослимо, али морамо Систематизацијом првенствено дефинисати колико је нама радника потребно у овом тренутку. Такођер, Појединачни колективни уговор мора се мијењати, јер је тренутно врло повољан за оне раднике који избјегавају своје радне обавезе, пошто у овим околностима ми радника можемо прерасподијелити на друго радно мјесто само три мјесеца у току године, а оних девет мјесеци радник практично није ни упослен. Зато је потребно оставити могућност да се радник прерасподијели на најмање девет мјесеци. Ово су ствари које се не могу промјенити преко ноћи, али упорним и дуготрајним залагањем сигурно ћемо постићи жељене ефекте.

Б.ПУЂА

 

НА ПОЧЕТНУ СТАНИЦУ