Буковачка Основна Школа прославила је у суботу, 06. септембра значајан јубилеј- 100 година од оснивања и тим поводом организована је прослава, која је почела у 11 часова окупљањем гостију код школе, након чега су присутни обишли просторије ове времешне зграде, која је сад препуштена забораву и налази се у врло лошем стању, а некада су у њој знања стицале бројне генерације...

Тачно у подне, чланови Организационог одбора положили су вијенце и цвијеће на улаз у Основну школу, као и на споменик погинулим у свим ратовима. Сат времена касније, у сали Основне школе манифестацију је отворио предсједник Организационог одбора, Душко Боснић.

• Ово је веома значајан датум и за школство и за овај крај и драго ми је што се обиљежава на овај начин. Морам нагласити да је иницијатива за покретање организације и обиљежавање овог датума потекла од господина Милорада Будимира, који је некад био ученик ове образовне установе, што смо ми, чланови Одбора са задовољством прихватили – нагласио је Боснић.

• Ових дана смо у неколико наврата посјетили школу и рапорт је обесхрабрујући и нимало афирмитиван. Ова поштована времешна дама данас је оронула, напуштена, забринута, меланхолична, резигнирана, тужна, сјетна и чежњива. А некада је то била неопходна база за све генерације које су се у њој едуковале и пут на будућа занимања и академске предзнаке био је отворен. Она је велики повјерилац за многе генерације које су кроз 100 година постали њени велики дужници. Данас нијемо посматрамо шта се са школом догађа. Да ли ћемо својом немарношћу и незаинтересованошћу дозволити да послије следећих 100 година археолози пребирају по њеним подземним темељима и праше са оним својим перушкама? Тачно је да из објективних разлога не може бити школа, али може са неким корисним садржајима друге врсте да буде самоодржива. У крајњем случају, ако не може бити рестаурирана, може се конзервирати и заштитити од даљњег пропадања. Помозимо сви, има нас много и да парафразирам Вука Караџића „Нека свако учини онолико колико може и свијет неће пропасти“ – истакао је Милорад Будимир. (СЛИКЕ ДОЛЕ ГОВОРЕ СВЕ)


Начелник општине Босански Петровац истакао је да се не може свако похвалити чињеницом да у своме мјесту има школу која постоји 100 година и да је то само један од великих и јаких доказа да су села око Босанског Петровца, као и сам град изњедрила бројне паметне и школоване људе.
• Службено обећавам да нећемо дозволити да школа пропадне, а за почетак је неопходно извести радове на изради кровне конструкције и покрова на објекту - додао је Хујић.
(СЛИКА ЛИЈЕВО)
У име начелника општине Петровац, Драге Ковачевића, који је имао неодложне обавезе и био спријечен да присуствује овој свечаности, скупу се обратио његов сарадник, Јандрија Будимир, који је иначе и члан Организационог одбора манифестације и он је овом приликом захвалио иницијаторима што су се сјетили овог значајног јубиларног датума, као и свим присутнима који су нашли времена да суботње поподне проведу обиљежавајући важан просвјетни јубилеј.
Госте у препуној сали поздравиле су и директорице Основне школе „Ахмет Хромаџић“ из Босанског Петровца и Основне школе „Дринић“, Мујесира Каваз и Блажена Стоисављевић, а прецизан, опширан, инспиративан и надасве интересантан реферат о историјату ове школске институције поднио је идејни творац манифестације, Милорад Будимир. Реферат је обухватио све сегменте развоја и постојања школе, од предмета који су се тада учили, школског прибора који се користио преко архитектонско-грађевинских карактеристика зграде школе до комплетног списка свих учитеља и наставника, који су радили у овој институцији.
• Говорити о историјату школства на овом простору са почетком од 1914. године била би неопростива грешка. Школство као институција на овај или онај начин постоји вијековима. О школству на овим просторима у последња два вијека можемо говорити према подацима који се односе на другу половину 19. вијека. Прва Основна школа у Босанском Петровцу отворена је између 1835. и 1840. године, а у Буковачи и Колунићу 1871. године. Данашња зграда Основне школе Буковача изграђена је у периоду 1913-1914. године. Са радом је почела 1. септембра 1914. године, а у први разред су уписани ђаци, који су рођени 1907. године. У школи је заведен ред, оспособљене учионице, обезбјеђен је огријев и послуга. Основане су школске општине и школски одбори. Школа се звала пучка или народна, а учитељи су били подофицири, који су учествовали у окупацији БиХ - нагласио је Будимир.

Ријеком сјећања на неке прошле, по многима и боље дане присутни су отпловили са Ђуром Рунићем, који је некада био ученик, а касније и наставник ове школе. Свој допринос да ова манифестација осим историјског, добије и књижевни, поетски карактер, дали су и књижевници Тихомир Левајац, Боро Капетановић, Кристина Мрђа, Радмило В. Радовановић... Они су рецитовали сопствене пјесме, а Левајац који је 30 година био професор бањолучке гимназије прочитао је одломак из своје књиге анегдота „Одсјај духа“... Књижевници су по завршетку свог наступа неколико својих књига поклонили директорицама Основних школа у Дринићу и Босанском Петровцу. Школски хор отпјевао је неколико пјесама, док је ученица Бојана Грбић прочитала пјесму симболичног назива „Дижите школе“, а њена колегиница Милица Ђаковић прочитала рад школски рад своје мајке Мирјане из 1990. године, под називом “Најљепше писмо пилоту“. Ђак Давид Бањац рецитовао је стихове чувеног и свима познатог „Плавог чуперка“, а звук крајишког мелоса унијели су чланови наше изворне групе „Рунолист“, отпјевавши неколико својих великих хитова. Све у свему, ова манифестација прослављена је и обиљежена онако како доликује – са стилом, без стереотипа, у духу културе, просвјете и традиције. Надајмо се да ће у времену које је пред нама школа засјати оним некадашњим старим сјајем и да ће некад поново опет постати храм стицања знања за генерације које тек долазе...

Битно је напоменути да је господину Будимиру овом приликом директорица ЈУ Културни центар „Босански Петровац“, Милица Кецман, потпуно заслужено уручила захвалницу због његовог несебичног залагања на пољу културе и умјетности. А огромну жељу да се буковачка основна школа обнови изразио је и примаријус доктор Витомир Кецман, легенда цијеле петровачке и бихаћке регије, а и шире. Он је био присутан на манифестацији и као некадашњи ђак те школе и као један од главних промотера обнове. (слика десно)

Да ли ће више икада ова руина од некадашњег храма знања.....

засијати као ово уље на платну буковачког сликара Николе Балабанa, његове школе из сјећања? ЗАВИСИ И ОД НАС!

У свом реферату о прошлости ове школе Милорад Будимир је закључио ријечима: Hајвеће турбуленције школска зграда доживјела током II свјетског рата, када су у њу били депортовани и бихаћки Јевреји. Они су у школи боравили од 15. јуна до краја јула 1941. године. У причама наших старих коју су нама причали остала је успомена на једну велику голготу али и на хуманост буковачких сељака који су тим паћеницима доносили воду и храну. Крајем јула те кобне године отпремљени су према систему концентрационих логора Јадовно, подно Велебита и на острву Паг. Након рата, школа је обновила свој рад и доживјела звјездане тренутке у својој пракси. Неких школских година имала је и до 400 ђака, а једно вријеме радила је и у три смјене. Послије 1976. године, због мањка ђака престала је да ради осмогодишња, а 1983. године и четвероразредна школа. Од тада су ђаци похађали наставу у самом граду. Због ратних дејстава, поново је активирана 1992. године, да би три године касније школа поново престала да ради, а примат су преузеле школе у Дринићу и Босанском Петровцу. А са овим би и закључили ову страницу и као ријеч и слике за сјећање али и као позив и молба да сви они који су у могућности помогну ОБНОВИ БУКОВАЧКЕ ШКОЛЕ! Жиро рачун за уплате у КМ је Мјесна заједница Буковача жиро-рачун 5688631200000311 Банка Српске АД, Бања Лука, са назнаком ЗА ОБНОВУ ШКОЛЕ. За уплату из инистранства слиједите ОВА УПУТСТВА. ХВАЛА!

ОБНАВЉАЈУЋИ ШКОЛУ ОБНАВЉАМО СЕБЕ!!

СПИСАК УЧИТЕЉА И НАСТАВНИКА О.Ш. БУКОВАЧА
ИСТОРИЈАТ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ БУКОВАЧА,
У ПЕРИОДУ 1914. – 2014. ГОДИНЕ

Фотографија настала 1933. године испред школе, генерација тадашњих првачића генерације 1926/27.

ПОЧЕТНА СТРАНА