У петровачком крају обичај је да се ракија пече од марта до почетка маја. Није то случајно. У прошлости су зиме биле много јаче а овдје шљива дозријева покасно, бере се и тресе крајем септембра и почетком октобра. Топлијег времена да укомљена шљива ферментира није било па се до “мученице” морало чекати до топлијег времена слиједеће године. Клима се од тада добрано промијенила али је овај обичај остао и до дан данас. У Самарџијама у Буковачи “весели строј” се завртио на Марковдан. Ситна киша ударила тако да се цијела акција морала одиграти у кућарку. Чувени котлар Слобо Пећанац из села Баре рече да је ове године квалитет ракије углавном добар али је количина шаролика. Рекордну количину ракије бацио је ком код дринићког домаћина Миће Бањца, од сто литара кома накапало је 25 литара добре ракије. Невјероватно, али истинито! Чувена је овдје шљива и квалитетна. Обавезно градирање је незаобилазна активност а шљивовица је најпиткија на 43 степена јачине с тим да се “вади” мало јача. Јест да се човјек напати док је отресе и покупи и на крају испече, али вриједи сваке капље зноја!