На подручју Дринића нема истражених археолошких налазишта али Дејтонском подјелом општини Дринић припао је и један мали дио села Буковаче.
У том дијелу скоро у самом граничном појасу, налази се брдо под именом Стражбеница. Као што се да примјетити лијево (доље) на карти ово брдо је уз саму саобраћајницу која спаја Босански Петровац и сједиште општине Дринић. На лијевој слици (горе) приказан је древни римски миљоказ у чијој позадини се лијепо види Стражбеница, која доминира цијелом дионицом пута и са чијега врха се лако могао назирати и чувати пут. И само име овога брда наслућује да се на његовом врху некада налазио фортификацијски војни објекат. У прилог тој трврдњи иду и видљиви обриси пута који је некада давно водио до на врх овога брда. И сама топографија врха брда указивала је на обимне људске радове на уређењу у циљу омогућавања успостављања некаквог војног комплекса.
Све важније античке цесте биле су обиљежене миљоказима (миллиарум или лапис), каменим ступцима обла пресјека, промјера до 0,5 м и висине до 2 м, постављеним у размацима од 1000 двоструких корака (милле пассус), који творе једну римску миљу (1 р. миља = 1,481 км).
По миљоказима се одређивала удаљеност између два мјеста на цести, удаљеност од главнога града провинције или од Рима.
Географски положај брда Стражбенице доминира путном комуникацијом Босански Петровац – Дринић којом се некада протезао и римски пут што свједочи и миљоказ.
Стражбеница сликана у рано прољеће
Све ове претпоставке и сумње навеле су Бату Качара, становника села Буковача и археолога аматера да отпочне са почетним истраживањима и пробним сондирањем врха овога брда.
Почетни резултати су били и више него импозантни.
Нашао је један сребрни и неколико бакарних римских новчића, комплетан бронзани накит за украшавање женске косе, неколико бронзаних прстенова и наруквица, копчи за тоге – фибуле, као и безброј керамичких дијелова разбијеног посуђа.
Све ове драгоцијености нестале су у пожару посљедњег рата. Али, ипак нешто је остало. Сплетом сретних околности дио овога блага се задесио у Бањалуци и он је сачуван и предочен на овој страници.
Из нађених остатака бронзаног накита, шнала, прстења те финога стакла и дијелова најразличитијег посуђа даде се закључити да су у утврди оваквога типа осим војне јединице боравиле и читаве римске породице које су највероватније имале мало, добро организовано насеље, каква су Римљани имали обичај да граде на местима где су се налазиле њихове војне посаде.
Цеста коју су ови војници чували вјероватно је повезивала Далмацију и Панонију.
Можда је овај римски пут био дио надалеко чувеног “пута соли”. Опсежнија истраживања би сигурно дала одговоре на ова питања.
Брзи мени
Контакт
Општина Петровац-Дринић
Тел/фаx: 050/465-002, 465-003
Дринић бб
79260 Петровац-Дринић
РС, БиХ
© 2024 дриниц.рс.ба Сва права задржана
