Званична wеб презентација општине

Прашума ЛОМ

Прашумски резерват "Лом"

основан је 1956. године. Налази се у масиву планине Клековаче, на гребену Лом-планине. Заузима површину од 297,8 хектара. Има издвојено језгро – строги резерват дивљине, величине 55,8 хектара (категорија Иа по ИУЦН – класификацији). 

Припада Јавном предузећу шумарство “Српске шуме”, Шумском газдинству “Оштрељ-Дринић” из Дринића, општина Петровац, а налази се на територији Газдинске јединице “Лом-Клековача”, обухватајући одјељења 130-134 те 136. (слика доље).

Историја

Прве идеје о заштити предјела дивљине на планини Клековачи датирају из 1905. године. То су најстарији напори те врсте на овим просторима, па и шире. 

У вријеме проглашења заштите Прашумског резервата Лом, у Дринићу је радила експериментална станица Института за шумарство и дрвну индустрију из Сарајева. О том времену свједочи и сачувана табла те експерименталне станице (слика лијево). 

И данас у Дринићу екологија има своје поклонике. Иако је мало мјесто, у њему је веома активно еколошко друштво.

Остали подаци

Вегетацију ломске прашуме углавном чини (75%) типична шума ових динарских планина, заједница букве-јеле-смрче (Пицео-Абиети-Фагетум иллyрицум). Налази се у распону 1250-1420м на сјеверним и сјеверо-западним експозицијама углавном. Геоботанички положај прашуме је на граници илирске провинције, тако да се у њој завршава ареал неких илирских врста. Удио врста у дрвној маси резервата је сљедећи: буква 22%, јела 38%, смрча 40%. Субалпска букова шума (Ацериј-Фагетум-субалпинум) заузима 18% површине, на сличним експозицијама, различитих нагиба, на висини 1420-1522м надморске висине. У њој је значајно учешће јавора (Ацер-псеудоплатанус). Преосталих 4% заузима секундарна заједница јеле и смрче (Абиети-Пицеетум, 1350-1470м надморске висине). Геолошки супстрат прашуме Лом чине кречњаци. Због тога је рељеф резервата веома развијен, а мјестимично и јако карстификован. Присутне су многе крашке појаве. Иако су кречњаци водопропусне стијене са поѕемном хидрологијом, ипак се на подручју резервата налазе два мала врела. Има и неколико пећина (неке са вјечним сњегом који се до прије пар деценија организовано испоручивао сластичарима). Царство гљива из породица ФУНГИЈА јасно каже да се налазите у прашуми. Земљишта на кречњацима су уобичајено густ мозаик иницијалних литосола, плитких црница (калкомеланосола), средње дубоких смеђих кречњачких земљишта (калкокамбисола) и дубоких илимеризованих кречњачких земљишта (лувисола). Тај ланац карика једног истог еволутивног низа пружа веома широку лепезу за развој биљака.