Традиционална игра скривања новчића у народу позната као “капање”, преношена с кољена на кољено, отргла се зубу времена и као таква опстала у нашем народу. Потврду да је ова тврдња тачна добили смо из села Крњеуша. По први пут одржана је ова традиционална манифестација 12.02.2022. године у порти храма Успења Пресвете Богородице у селу Крњеуша. Идејни иницијатор овог догађаја је мјештанин Крњеуше Боро Мандић. Циљ ове манифестације је да окупи и увесели народ, али и да сачува старе народне игре од заборава. У разговору са Бором, сазнали смо сљедеће:
– Ова игра у мојој породици присутна је дуги низ година. Према неким сазнањима игра потиче из Лике, а донијели су је наши народи насељавајући ове крајеве. Дошао сам на идеју да у Крњеуши организујем једно такмичење у овој игри, а мјештани су са одушевљењем прихватили. У такмичарском дијелу наступале су четири екипе, и то: “Крњеуша”, “Врановина”, “Рисовац” и “Рурални развој – Дринић”. Овом приликом похваљујем све екипе, али морам нагласити да је побједнички пехар отишао у руке екипи из Дринића. Без обзира на такмичарски дух, циљ нам је да ова манифестација из године у годину окупља све више такмичара и да ову традицију успјешно пренесемо на млађе нараштаје, – истакао је Мандић.
Подсјећања ради, у књизи професора Душана Ковачевића у којој су описана села наше општине, спомиње се и ова стара народна игра, а издвајамо најзанимљивије детаље: „ Капање је мушка игра у којој се капало увијек по двоје, али уз велики број помоћника и навијача. За капање је потребно десет прикладних предмета: капа, рукавице, чарапе и сл. Прво су то биле само капе, па отуда и име игри. Под ових десет капа скрива се новчић или дугме. Број поена рачуна се по броју откривених капа. Један од играча почиње скривати новчић или дугме под капе, а други открива, тражи. Ако нађе под првом, биљежи десет поена, ако нађе под петом, онда биљежи пет поена. Кад се постигне сто поена, онда се партија завршава. Капање је игра која се игра да би се смијало и веселило. Врхунац увесељавања је тек на крају, када се игра заврши, па када губитник треба да добије казну. Казне су обично неке шаљиве радње, које изазивају смијех, попут опонашања рзања коња, њакања магарца, кукурикања пјевца и сл ”. (Ковачевић 20061: 301).
