Уочи Мале Госпојине, 20.09. у буковачком Храму Рођења Пресветле Богородице организовано је вечерње богослужење. Том приликом позвани су сви који учествују на било који начин у великом пројекту обнове овог драгоцијеног вјерског објекта да својим присуством увеличају овај скуп. Историја ове цркве је дуга и трновита. Први пут се спомиње још давне 1700. године као црква која је изграђена од дрвета. Вољом вриједних домаћина Дринића, Буковаче, Ведрог Поља и Баре 1860. започиње градња али сада камене цркве која својом величином заслужи да понесе име Храма који је довршен и освештан 1863. године. Једна је од најстаријих камених цркава у цијелом региону. У оба свјетска рата црква доживљава значајна оштећења али ту је и упорност вјерних домаћина да своју цркву подигну и обнове. Такав један покушај збио се и шездесетих година прошлога вијека, када је црквени одбор на челу са тада угледним домаћином буковачким Јованом Лукићем започео обнову. Овај покушај онемогућили су комунисти. Тек 1990. црква је покривена и започето је са детаљњном рестаурацијом. Ова настојања прекинуло је избјеглиштво 1995. године. Одмах након повратка 1997. године настављено је започето. Упоредо са неимарским радом на цркви, уређује се и гробље, поставља нова ограда, асфалтирају се путеви кроз гробље и подиже спомен чесма на улазу у гробље. У цијелој галерији ликова који неуморно раде на овом подухвату искристалисао се двојац, парох Драган Шкалоња и Слободан Кубурић Кубура, члан црквеног одбора. Они организују, лобирају, одвозе, довозе, физички раде, прикупљају средства и још све што затреба. Код већих захвата на цркви организује се “акција” или моба. Скупе се младићи а богами и они мало старији и ударнички раде. Баш скоро је замијењен стари под од камених плоча са керамичким плочицама. Старе камене плоче ће бити поредане испред улаза у цркву. Они који нису физички у могућности да помогну, да ли због старости или даљине пребивалишта, помажу финансијски. У олтарском дијелу цркве дозидан је иконостас на којем су уклесане необичне иконе. Наиме, на најбољем црном граниту марке блу перл, буковачки сликар и иконописац Никола Нине Балабан, даноноћним радом урезао је десетак икона. И по овом је Храм Рођења Пресвете Богородице у Буковачи специфичан и јединствен. Унутрашњи дио је набачен и окречен, строп комплетно реновиран, постављена масовна изрезбарена храстова врата. У поздравној бесједи парох Шкалоња је рекао да ће уз Божију помоћ и вриједне руке и издашне донације наших људи, догодине Храм бити довршен и освештан. У препуној цркви за вријеме богослужења осјетио се тај дух и порука да обнављајући наше цркве ми обнављамо и себе и своју душу. Након тога сви присутни су отишли да се окријепе у оближњи шатор који је Миле Кецман Брзи поставио поред буковачке школе и бивше задруге. А ту су их чекали и распјевани “Синови Мањаче” те се пјевало, јело, пило и веселило цијелу ноћ а богами и други дан, на Малу Госпојину. Некада се на овај дан окупљао народни збор око буковачке цркве. Настоји се да се и ова традиција обнови.
