Ове године су медвједи опасно навалили на воће домаћина у дринићком крају. Да ли је разлог суша и година која је подбацила не зна се, али је евидентно да су на мети ових животиња шљиве, јабуке и крушке као и кошнице. И као да су се одомаћили, медвједи не обраћају превелику пажњу што су ту, у близини, и људи. А људи опет, због веома строгог закона о заштити ових сладокусаца, не смију их убијати. Могу само посматрати и збрајати штете које они почине. Међутим, у селу Ведро Поље, надомак Дринићу, десио се један несвакидашњи догађај. Обилазећи своје имање у овом селу Мићо Руњић, који тренутно живи у Дринићу, зачуо је неко потмуло мумлање које као да је долазило из земље. Обилазећи око куће видио је поломљена стабла шљива и закључио да му је у посјети био медвјед. Непрестано мумлање које је чуо навело га је да помисли да је медо остао и на конаку и да се ту негдје налази. Обишао је све али медвједа нигдје. На крају му је још преостало да поглеад и у бунар. И гле чуда, са дна бунара дубоког четири метра сијале су очи медвједа који је вјероватно послије јела и ожеднио па се стрмекнуо у бунар. Живот му је спасила вода у бунару која је била таман толико дубока да се медо не поломи али ни да се угуши у њој. Шта ће, куд ће Мићи није преостало ништа друго него да позове локалне ловце. Они су се здушно одазвали позиву и приступили акцији спашавања. Прво су смислили да цријевом за воду и пумпом извуку воду из бунара да медо макар остане на сувом. Али сваки пут када би спустили пластично цријево доле медо би га лако прегризо. Већ очајни у овој немогућој мисији, смислили су да одсјеку два смрчића од по четири метра и да направе шкале илити лотре за овог невољника. Тако су и урадили. Спустили су их доле, сакрили се и чекали шта ће се десити. И стварно, након неког времена из дубине црне земље, Рунића бунара, на свјетлост дана појавио се велики, већ видно заморен, медвјед. Запутио се према оближњој шуми, на тренутак застао, погледао према скривеним ловцима спасиоцима, као у знак захвалности, а онда наставио својим путем. У живот и слободу. На велику радост и ловаца и домаћина Миће Руњића.
