Историја

Антика

Све важније античке цесте биле су обиљежене миљоказима (миллиарум или лапис), каменим ступцима обла пресјека, промјера до 0,5 м и висине до 2 м, постављеним у размацима од 1000 двоструких корака (милле пассус), који творе једну римску миљу (1 р. миља = 1,481 км). По миљоказима се одређивала удаљеност између два мјеста на цести, удаљеност од главнога града провинције или од Рима.

Сеобе

Гледајући данас опустјела села око Петровца даноноћно ме мори питање: Да ли је морало све баш тако бити? Први одговор који се намеће јест СЕОБЕ. У нади да ћу бар за милиметар бити ближе ИСТИНИ одлучих да покренем страницу СЕОБЕ. Ово је барем покушај да се на једној интернет страници покушају наћи фрагменти прича једног покиданог народног тјела, Крајишника, расељених против своје воље, директивама и ратовима, диљем земаљске кугле.

Први свјетски рат

Почетком Првог свјетског рата много људи из Дринића, Буковаче, Баре, Ведрог Поља и Шековца отишло је на позив аустро-угарске црно-жуте монархије у рат против Србије и Русије. Многи се нису вратили. Многи су одмах по доласку на фронтове пребјегли у српску и руску војску. Неки су се борили у царској руској војсци и ту заслужили ордење, неки су се распадом те војске пријавили у добровољце и отишли на солунски фронт...

Срнетица

Данас је Срнетица варош које нема, али и мјесто које, још увијек, неки нису заборавили. Много је прича, од искона па до ових данашњих дана, написано о Срнетици. Много је текстова, слика и времена даривано овој вароши која се, за свога срећног времена, угњездила у њедрима планине Клековаче.

Први повратак

У зору марта 1996. године из Бањалуке је једна наша екипа од 23 учесника кренула пут Дринића. Пробијали смо се пуних 17 сати преко Рибника, Вучје пољане, Бобије и Срнетице. У Рибнику смо потражили помоћ ИФОРА и они су нас пратили до мјеста званог Вучја пољана.