У зору марта 1996. године из Бањалуке је једна наша екипа од 23 учесника кренула пут Дринића. Пробијали смо се пуних 17 сати преко Рибника, Вучје пољане, Бобије и Срнетице. У Рибнику смо потражили помоћ ИФОРА и они су нас пратили до мјеста званог Вучја пољана. Ту нас је пратња ИФОРА напустила јер су се морали, по неким својим правилима, вратити у базу прије мрака. Ми смо сами, у шумском трактору, наставили пробој кроз снијег и лед до Дринића. Пут преко завијане планине Бобије изгледао је као у романима Џека Лондона и времену првих америчких трапера. У Дринић смо дошли веома касно и затекли смо оно што смо и очекивали. Било је то негдје иза десет сати ноћу и била је мјесечина и била је зима а прво што смо урадили је да смо се пријавили ИФОРУ на оближњем граничном прелазу ентитета. Затим смо се вратили у Дринић и од 153 куће колико их је било само смо пронашли пар колико-толико цијелих. У једној од њих смо заноћили. Прије спавања свако је отишао да види своју кућу јер нисмо могли дочекати да сване и да видимо у какав Дринић смо дошли. Било смо заиста без грама страха а оно што смо видјели било је језиво. Скоро све је било попаљено а оно што није могло изгорити систематски је порушено. Ништа цијело није било тако да смо се вратили ојађени у ту кућу коју смо одредили за спавање. А спавања није ни било јер свако је препричавао шта је затекао код своје куће. Ништа живо нисмо затекли, само лешеве побијених домаћих животиња и једну гробну тишину која је убијала.