Вегетацију ломске прашуме углавном чини (75%) типична шума ових динарских планина, заједница букве-јеле-смрче (Пицео-Абиети-Фагетум иллyрицум). Налази се у распону 1250-1420м на сјеверним и сјеверо-западним експозицијама углавном. Геоботанички положај прашуме је на граници илирске провинције, тако да се у њој завршава ареал неких илирских врста. Удио врста у дрвној маси резервата је сљедећи: буква 22%, јела 38%, смрча 40%. Субалпска букова шума (Ацериј-Фагетум-субалпинум) заузима 18% површине, на сличним експозицијама, различитих нагиба, на висини 1420-1522м надморске висине. У њој је значајно учешће јавора (Ацер-псеудоплатанус). Преосталих 4% заузима секундарна заједница јеле и смрче (Абиети-Пицеетум, 1350-1470м надморске висине). Геолошки супстрат прашуме Лом чине кречњаци. Због тога је рељеф резервата веома развијен, а мјестимично и јако карстификован. Присутне су многе крашке појаве. Иако су кречњаци водопропусне стијене са поѕемном хидрологијом, ипак се на подручју резервата налазе два мала врела. Има и неколико пећина (неке са вјечним сњегом који се до прије пар деценија организовано испоручивао сластичарима). Царство гљива из породица ФУНГИЈА јасно каже да се налазите у прашуми. Земљишта на кречњацима су уобичајено густ мозаик иницијалних литосола, плитких црница (калкомеланосола), средње дубоких смеђих кречњачких земљишта (калкокамбисола) и дубоких илимеризованих кречњачких земљишта (лувисола). Тај ланац карика једног истог еволутивног низа пружа веома широку лепезу за развој биљака.