Након два дана од гостовања наших земљака у Елемиру, сада када су се утисци и емоције довеле у ред, написао бих:
Домаћини на висини задатка, приједседник Дукић је организовао све у знаку пријатног дружења. Домаћини, појединачно, бољи од бољега. Стручна служба на челу са ловником обезбједила је да завршимо лов неповређени, а да притом уживамо у лову на зеца и фазана и да улов буде богат. Наш велики Рајко Кецман-Кец је кратким и сажетим говором рекао све што се очекивало тог момента, а то је да је лов витешка дисциплина, да га чувамо у границама части и да вјерује да је подмладак такав да ће тако и остати.
Ја кажем, да када дође вријеме да се повуче у сјенку свога заната, нек му остане у обавези да ловство петровачког региона остави у наследство себи равном и да његово повлачење ми ловци не осјетимо у негативном смислу… Гости примјерни, часни, увјек добро дошли и овај пут су својим духом “напунили батерије” нама којима је Петровац у srcу.
И на крају, послије свега, дошао је и растанак. 29. на Свету Недељу скупише се и гости и домаћини испред ловачког дома у Елемиру да се поздраве и растану како то браћи доликује.
У очима се видјела нада за што скорији састанак, овај пут у Дринићу…
У 15:30 након искрених рјечи и поздрава, мали мини-бус се полако губио кроз војвођанску маглу одлазећи према Српској, Дринићу,Петровцу… Није срамота реци, било је и суза.И на крају да додам да се осјетио изостанак Бокија Бркљача, Предрага Будимира и Барешића. Да су били и они, дружење би било потпуније и љепше… Текст и фото: Предраг Личина, Вршац, Србија.