Прошић је рођен 1971. године у Босанском Петровцу, по занимању је дипломирани инжињер шумарства , а функцију начелника општине преузео је након смрти Миланка Бркљача, у октобру 2010. године. Његово политичко дјеловање усмјерено је на израду и реализацију пројеката суштинских за развој и одржање локалне заједнице, при чему мали пројекти и рјешавање свакодневних проблема грађана представљају приоритет.
ПВ: Прошло је нешто више од годину дана како сте преузели функцију начелника општине. Колико сте задовољни досад урађеним и како оцјењујете тренутну ситуацију на подручју Петровца са позиције првог човјека ове општине?
– Становници Петровца дијеле судбину већине у Републици Српској и могло би се рећи да је стандард на нивоу просјека. То је социјално посматрано уравнотежена средина гдје нема великих осцилација, тј. нема изразито богатих, а ни сиромашних. Износити неке статистичке податке је необјективно због специфицности по питању миграција и фиктивних боравишних пријава. Ти подаци се могу фризирати од најгорих до најбољих. Чињеница је да у Дринићу нема гладних, али свакако да је живот далеко од лаког. Годину дана је релативно кратак период да би се могла давати било каква оцјена постигнутих резултата. Било је пуно незахвалног и невидљивог рада у циљу припремања пројеката и стварања климе за даље активности. Ми се налазимо у другој фази развоја наше локалне заједнице гдје након обнове згаришта и стварања основних животних услова треба кренути у фазу надградње. За то су потребни људски ресурси који су жедни рада и стварања уз неопходну надградњу инфраструктуре.
ПВ: Наша општина се налази на незахвалном другом мјесту у Републици Српској, када је ријеч о дуговањима шумских газдинстава према општинама. Како коментаришете тренутну кризу у шумарству и чињеницу да од 23 газдинства само „Борја“ из Теслића и Шумско газдинство „Оштрељ-Дринић“ имају дуг већи од милион марака? Како наплатити дуговања?
– Ја се надам да је та ситуација превазиђена. Потписали смо споразум о репрограму дуговања којим се предвиђа исплата у 12 једнаких рата уз континуирану исплату новонасталих обавеза. Три мјесеца се поштује планирана динамика и захваљујући тој чињеници успјешно ћемо привести ову фискалну годину. Са наставком поштовања споразума би се створило довољно простора у буџету општине за планиране инвестиције. Свима нам треба бити приоритетан задатак потпуно оздрављење шумског газдинства, као привредног субјекта који је носилац опстанка и развоја. Без стабилног шумског газдинства нема развоја.
ПВ: Шта бисте, када је ријеч о привредном сектору у нашој општини, ове године издвојили као позитиван, а шта као негативан примјер?
– Тешко је било кога именовати, јер привредници су били оптерећени разно разним проблемима. Имам утисак да су позитивни или негативни трендови више резултат сретних или несретних околности него неке разрађене менаџмент стратегије. Ипак треба споменути „Дрвокомерц“, који заиста прати трендове и улаже у едукованост својих упосленика, те је тржишно орјентисан. С друге стране, „Дрвокомерц“ је и негативан примјер по питању еколошке неодговорности и доприноса локалној заједници. Надам се да ћемо у најскоријој будућности превазићи и ове проблеме договором са менаџментом предузећа. Има више негативних примјера по питању пословања, али радује да код њих није спласнуо предузетнички дух, већ се изналазе могућности за трансформацију и оздрављење.
ПВ: Какав је буџет општине за наредну годину, које су његове најважније одреднице и у којој мјери ће он бити стабилизациони, а у којој мјери развојни?
– Буџет за наредну годину смо планирали за 50% већи од извршења у 2011. И он би износио 1.575,241,00 КМ. То нам оставља простора за реализацију планираних инфраструктурних пројеката. Планирали смо из буџетских средстава асфалтирати 1300 м локалних путева, тј. све из прве приоритетне групе. Из кредитне линије ИРБ – а планирамо далековод Босански Петровац – Дринић уз завршетак електрификације нисконапонске мреже у насељу Гаврићи. Нова институција у наредној години ће бити општинска туристичка организација, за чије финансирање из буџета смо издвојили 17.700,00 КМ. Комунално предузеће напокон од 01. 01. 2012. прелази у власништво општине, те смо планирали за потребе функционисања издвојити укупно 82.000,00 КМ. За стипендирање студента смо планирали 20.000,00 КМ и остала давања грађанима по питањима додатака и помоћи у висини 25.310,00 КМ. Улагања у пољопривреду су планирана у висини од 15.000,00 КМ., те 13.200,00 КМ субвенције за јавни превоз ТАКСИ возилима и укупно 104.300,00 грант средстава непрофитним субјектима. За јавну расвјету ће се издвојити 14.800,00 КМ. Планирани расходи за лична примања задржана су на нивоу 2011.године, а планира се смањење плата за 5%. Остале расходовне ставке су у нивоу прошлогодишњих или ниже. Хтјели смо планирати подстицаје за самозапошљавање и покретање сеоског туризма, али нисмо имали простора. Ако би се створили услови да ребалансом будемо имали нешто вишка, то би били приоритети.
ПВ: Неколико мјесеци Дринићани су били суочени са незапамћеним редукцијама воде. На који начин општина може ријешити овај проблем?
– Кандидовали смо се за пројекат Владе Републике Српске финансирања водовода и канализација. То су 50 % кредитна средства од европске инвестиционе банке, 20% грант средства, 15% финансирање локалне заједнице и 15% из других извора. Оцекујемо одобрење пројекта за који испуњавамо услове. То би било рјешење спајања на водовод Саница – Босански Петровац. Вршило би се додатно водоснабдјевање у сушним периодима. Укупна предрачунска вриједност пројекта је 650.000,00 КМ уз 100.000,00 КМ за заштиту постојецих изворишта и водозахвата. У буџету смо предвидјели 148.000,00 КМ за плаћања ПДВ – а на изведене радове. Свакако да је заштита водозахватног појаса и смањење губитака на постојећем водоводу такође потребно.
Са општином Босански Петровац смо у договорима да се настави и друга фаза којом би била обухваћена и читава Буковача изградњом резервоара на Стражбеници.
ПВ: У плану је изградња Ватрогасног дома, вриједна 340. 000,00 КМ. Ко финансира овај пројекат и кад се може очекивати његова реализација?
– Из развојног програма Републике Српске нам је одобрен овај пројекат у висини 340.000 КМ. Суфинансирање општине је планирано у буџету од 60.000,00 КМ. Реализација се очекује већ у првој половини наредне године.
ПВ: Како се одвија процес легализације бесправно саграђених објеката?
– Нисмо задовољни динамиком подношења захтјева. Грађани би требали да схвате да је то процес који требају завршити. Ми смо донијели одлуку о легализацији под најповољнијим могућим условима, тј. сви објекти саграђени до 2000. године су легални, те власници могу поднијети захтјеве за издавање увјерења, а сви остали плаћају накнаду у висини од само 10% обрачунатих износа накнада.
ПВ: Свједоци смо времена у којем је тренд живјети у великим градовима, док рурална подручја остају и постају празна. Како спријечити тај негативан тренд и остварити повољнију структуру становништва?
-Глобални је тренд миграције ка урбаним центрима, па нисмо ни ми изузетак. Повољна је околност што се помало схвата значај руралних средина, али сигурно да много више треба урадити на задржавању становништва. Популациона политика је у овом тренутку најприоритетнији задатак. Глобално имамо проблем повећања становништва на планети, а ми се сусрећемо са обрнутим процесом, старења и изумирања. Шта урадити? Хрватска је увела подручја од посебне државне скрби. Ако желимо да утичемо на популациону политику и процес миграција онда морамо омогућити повољности живота у идентификованим приоритетним подручјима. Сада смо свједоци да наши становници дрва за огрјев плаћају по пуним комерцијалним цијенама, порези и доприноси су свуда исти, а трошкови љечења и образовања увећани. Цијене наших производа и услуга су оптерећене неповољном положајном рентом, инфраструктура нам је оскудна, људски ресурси скромни.

Моји приједлози за заустављање тог негативног тренда су: формирање фонда за развој стратешких подручја, чији би акценат био на изградњи инфраструктуре. Фонд би обезбјеђивао средства из Републичког буџета, општинских буџета, европских фондова, банака, донација, те привредника који би имали пореске олакшице сразмјерно улагању у фонд, затим оснивање револвинг фонда за инвестиције у сточарству по јасно израденим стратешким програмима, смањене стопе пореза и доприноса у идентификованим стратешким подручјима. Пожељни би били и безкаматни старт ап кредити за породични бизнис и самозапошљавање, као и укидање ПДВ – а на основне животне намирнице, јефтинији енергенти, кадровско стамбено збрињавање и додатно стимулисање дефицитарних кадрова кроз додатак на плату, помоћ при стамбеном збрињавању породица са троје и више дјеце кроз безкаматно дугорочно задужење, те равномјерно распоређивање прихода од концесија на све становнике, тако да се дио прихода уплаћује директно на рачуне становника идентификованог стратешког подручја, а дио у фонд за развој.