-Вријеме ће показати колико је раздвајање газдинстава у Потоцима и Дринићу финансијски оправдано. Лично, не видим ту неку велику оправданост, осим што ће, на неки начин бити више присутна појачана контрола производње и реализације. Рецимо, за ову годину, у дринићком газдинству имамо око неких 86 000 кубика реализације, а у Потоцима око 48 000. И то је нека оптимална количина, која свједочи да би оба газдинства могла пословати позитивно. Е, сад како ће то заиста бити,у овом тренутку нико не зна, јер и вама је познато да у дјелатности у којој ја радим имамо двије јаке трошковне ставке. Једна се односи на издвајање за локалне заједнице, а уколико би се законски постотак од 10 % за локалне заједнице смањио на 3%, на чему се тренутно ради, онда би то било велико олакшање за наше пословање. Оно што такођер у дринићком газдинству остаје као велик проблем свакако је далеко већи број запослених него што би требао бити, пошто већина радника остаје овдје. Али, вишак радника генерално је проблем у комплетном предузећу „Шуме РС“ , јер на нивоу Јавног предузећа имамо производњу од 2 милиона кубика, а по томе би требало да имамо 2000 радника, док ми имамо 4.400. Што значи да би у овом газдинству требало да имамо од 85 до 100 радника највише. А остаје 170 запослених, дакле најмање 70 представља вишак. На који начин би се тај проблем могао ријешити, о томе је у овом тренутку незахвално причати – истакао је у разговору за „Петровачке вијести“ вршилац дужности директора Шумског газдинства “Оштрељ-Дринић“, Слободан Штрбац, који је на то мјесто дошао 24.04.2012.године, док је до тога дана био технички директор у истом предузећу.

ПВ: Какво је тренутно финансијско стање у Шумском газдинству „Оштрељ-Дринић“ и који је, по Вашем мишљењу, основни узрок крајње тешке ситуације у којој се ова фирма налази?

– Нагласио бих да до тренутка када сам преузео дужност в.д. директора није био исплаћен ниједан лични доходак у текућој години, а пословали смо са губитком у претходној години од 704.000 КМ и са заједничког рачуна смо подигли око 980.000 КМ. Од тог периода па до данас, остварени су прилично добри резултати. Међутим, не може се бити задовољан, јер су трошкови већи од планираних прихода. Ми смо у првих девет мјесеци пословали са губитком од 740.000 КМ. Међутим, губитак је настао из неколико разлога. Прво, на име исправке вриједности (потраживања од купаца из претходне године ), извршили смо исправку у износу од 120.038 КМ. Другу велику ставку представља ПДВ који није зарачунат купцу за продају шумских дрвних сортимената са иностранством, а тај посао је водила генерална дирекција. Пошто роба јесте наша, по том основу, по рјешењу контроле управе за индиректно опорезивање, морали смо платити износ од 56.228 КМ. Затим, трошкови за одржавања возила повећани су за 14.000 КМ, из простог разлога што располажемо старим возним парком, којег нисмо обнављали неколико година и због тога трошкови одржавања далеко више коштају, јер је увијек тешко планирати кад би се та возила могла покварити и шта би се с њима могло догодити. Један дио новца морао се издвојити и за дневнице радницима који су вршили пошумљавање у Потоцима, јер горе нема вишка радне снаге као овдје. То се већ неколико година тако ради. Такођер, по државним прописима дошло је до повећања трошкова за премије осигурања, и то за 19. 479 КМ.
Што се тиче реализације, морам напоменути да смо у 2011. години имали 140.000 кубика реализације, остварили смо приход од 12 милиона КМ, па смо исказали губитак, а у 2012. години имамо исте трошкове, а 104 хиљаде кубика реализације и искрено, ни сам не знам која би то математика и који би то рачун могао довести до тога да будемо позитивни. Искрен да будем, само ради радника и њиховог задовољства, настојао сам да одржим ликвидност. Са заједничког рачуна нисам дизао ни марке, а исплатио сам раднике завршно са десетим мјесецом (без доприноса на плату). Немам великих дуговања према добављачима (можда неких 250 хиљада КМ), а имам неисплаћена два лична дохотка за раднике, с тим што се надам да бих ускоро могао обезбједити исплату доходака за новембар, уколико успијем да наплатим дуговања која постоје према нама, а тренутно радим на томе. У сваком случају, што се тиче физичког обима производње и финансијског израза, ја ћу урадити оно што је планирано, можете бити сигурни у то. Али, да ли ће то бити довољно за подмирење свих трошкова, то заиста не знам.

ПВ: Колико тренутно дугује ШГ „Оштрељ-Дринић“ локалној заједници?

-У току прошле године издвојили смо за локалне заједнице 894.134,73 КМ, а у овом тренутку општини Петровац дугујемо 438.604,26 КМ.

ПВ: Све што сте до сада навели представља регуларне трошкове, али чињеница је да има и оних других, јер у последње вријеме на видјело су изашли бројни проблеми, а можемо слободно рећи и криминалне радње, које се одвијају унутар овог газдинства. С једне стране, имамо извјештај у којем се наводи да у појединим рејонима има доста посјечених стабала, који уопште нису дозначени. С друге стране, већ мјесец дана актуелна је прича о недозвољеној сјечи у непосредној близини изворишта Меденац, Ограђеница и Мудиновац. С треће стране, постоје докази да је ово Шумско газдинство давало новац појединим извођачима радова за извођење оних послова, које су истовремено обављали и радници овог предузећа. Како Ви коментаришете све ове радње, ко је за њих одговоран и на који начин одговорни сносе посљедице?

-Нажалост, све те информације су тачне. Што се тиче дуплих трошкова око извођења радова, тај проблем смо имали у два случаја. Наши људи су радили у шуми, а плаћано је појединим извођачима за обављање тог истог посла. Један је случај у Козилима, други у Бунари. Ми смо тим извођачима направили књижне обавијести и они су их прихватили и платили су те износе. Неправилности је регистровала интерна контрола на нивоу Јавног предузећа, они су видјели у ствари да су у појединим одјелима наши изводили радове, а да је плаћано и извођачима, једном локалном и једном из Рибника. Од мене се затим тражило да направим те књижне обавијести, што сам ја и учинио. У сваком случају, фирма је обештећена што се тога тиче. Бар финансијски, али морално сигурно није.
Када је ријеч о недозвољеној сјечи поред изворишта, да би она имала карактер заштићеног подручја, у ствари се иста морају оградити. Према томе, та иста маса која се налази у тој огради, приликом израде шумско-привредне основе, избацила би се из етата за тај одјел или за више одјела, у зависности коју површину би то заштићено подручје заузимало. Једноставно, морало би бити ограђено и у тој површини би се онда проводиле заштитне мјере, па би се у том случају, дозначивала само суха, суховрха, болесна, оштећена и упропаштена стабла. Међутим, за одјеле који су у близини изворишта, не постоји проглашење заштићених подручја, а нема ни ограде. Пројектантима који су до сада радили шумско-привредну основу нико није ни споменуо та изворишта. Упркос рјешењу општинске Административне службе о заштитној зони за изворишта из 2011. године, по нашој шумско-привредној основи то је до сада третирано као површина у којој се изводе нормални шумски радови, али приликом дознаке тих површина, ја сам инсистирао на томе да се дозначи далеко мање него што је планирано, чисто због тих изворишта. И ништа више од тога ја нисам ни могао урадити.
Што се тиче посјечене шуме у рејонима, које чувају рејонски лугари, ми смо против тројице њих покренули дисциплински поступак и изрекли им казну – три мјесеца по 10% од личног дохотка. О томе сам ја одлучивао на нивоу газдинства и мислим да је казна адекватна, јер се, на сву срећу, не ради о великој количини украдене робе – количина износи отприлике по 50 -60 кубика у сваком рејону. Уколико се оваква пракса настави, следећа казна би сигурно била престанак радног односа. До сада за овакве пропусте нико није кажњаван, а у том извјештају такођер је наведено да су поједини пањеви и старији, што значи да су неправилности остале још из претходних година.

ПВ: А ко је онда до сада подносио те извјештаје, ако већ, као што кажете, има и старијих пањева? Како је претходних година могло да пише у извјештају да је све у реду, ако је јасно да ипак није било у реду?

-Ти рејони се прегледају једном годишње. Ко их је радио претходних година, ја стварно не знам, као што не знам зашто за то нико није одговарао. Поштено да вам кажем, не бих ни хтио да се бавим с тим.

ПВ: Из дирекције ЈП „Шуме РС“ стигла је наредба да управници радилишта могу бити само инжењери шумарства. Зашто до дана данашњег нисте испоштовали ту наредбу?

-Истина је да је та наредба стигла прије три, четири мјесеца. Међутим, у средини једне године заиста би било тешко мијењати управника радилишта, јер би се онда морала извршити примопредаја и обавити много других ствари, које је незгодно радити у средини године. То је, иначе, веома сложен посао.

ПВ: Хоћете да кажете да тај посао не знају радити инжењери, а знају техничари?

-Право да вам кажем, то баш и није посао који се може преломити преко кољена и не може се тек тако одмах постати управник радилишта. Ту би за почетак морао одредити човјек, који ће једно вријеме бити присутан код извођења тих радова, да би ушао у те послове и све евиденције које мора да води, јер то ниједан инжењер који је завршио факултет, до сада једноставно није радио и није имао прилику да ради. Најприје би се морао добро упознати са тим послом, па тек онда да прихвати на себе ту одговорност. Наше техничаре у овом газдинству који раде тај посао, ми смо једва научили да то раде и у овој години они су то радили крајње коректно, тако да немамо неких примједби на њихов рад. Уколико се баш буде инсистирало на тој одлуци, ми ћемо је онда испоштовати. У скорије вријеме сталан посао у газдинству требало би да добије још шест инжењера, па би се онда већ могло размишљати о томе да један или двојица од тих младих инжењера преузму посао управника радилишта, уз поменуте припреме које би требале трајати најмање шест мјесеци. Додуше, мени је мало незгодно да о томе причам, јер нисам сигуран до када ћу тачно остати у овом газдинству, али када бих се ја питао – тако бих радио.

ПВ: Када ћете се Ви придружити радном колективу одвојеног газдинства „Клековача-Потоци“?

– Конкурс за директора био је расписан још прије пар мјесеци, али избор није извршен. Да ли ће конкурс и када бити поново расписан, ја то заиста не знам. До краја јануара остајем овдје, до тада сам на мјесту в.д. директора газдинства. Мада ми је речено да постоји могућност да останем овдје до марта, јер се тада ради завршни рачун за претходну годину.

ПВ: Комисија за диобни биланс је формирана, али још увијек ништа није званично потписано. Како је онда већ почела подјела основних средстава и како ће до краја бити распоређена сва материјално-техничка средства?

-Један дио средстава који је из Потока донесен након спајања два газдинства, сада је враћен. Радници из Потока одустали су од тога да се дијеле ЛКТ трактори, дакле сва четири остају овдје. Такођер, овдје имамо 32 радника који раде у сјечи, па Поточани нису хтјели моторне тестере и сву ту пратећу опрему. Узели су један булдожер до сада и своје возне јединице. А када је ријеч о новцу, диобни биланс финансијског дијела је при крају, наше рачуноводство још увијек ради на томе.

ПВ: У јавности се већ дуже вријеме спекулише информацијом да ће велика површина земљишта, коју користи Шумско газдинство “Оштрељ-Дринић“ отићи под концесију ради изградње туристичког центра. Какав је Ваш став о томе и уједно, шта мислите о оснивању Парка природе, о чему се такођер прича ових дана?

-Мислим да шуму треба искористити максимално, не само да се сјече и тргује дрветом. Уколико она може да пружи још неких могућности у домену туризма, као што је у овој причи случај, то свакако треба подржати. Изградњу ски центра и све активности које би он евентуално пружио најсрдачније поздрављам, али да се прво тачно види које ће површине бити обухваћене том дјелатношћу и шта остаје за нашу шумарску дјелатност. У актуелном пројекту око оснивања Парка природе спомиње се 24 хиљаде хектара, што у ствари обухвата комплетна Козила, тачније речено 80% територије општине Петровац-Дринић, комплетну територију Источног Дрвара и један дио Рибника. И наравно да желимо да знамо ко би у том случају управљао Парком и шта би било са нашим газдинством, ако је управљач неко други. А у пројекту око изградње Туристичког центра постоје информације да би биле потребне двије хиљаде хектара, што није много. Док питање о концесији земљишта није питање за мене, већ за Владу РС, јер она је власник шуме, а ми смо само корисници. Према томе, ми не можемо ни разговарати ни договарати са концесионарима, пошто им ми свеједно не можемо ништа ни уступити, Влада Републике Српске о томе одлучује.
Што се тиче актуелне приче о оснивању Парка природе, морам признати да ми из Шумског газдинства нисмо били упућени и укључени у сами почетак рада, мислим да се разговори углавном одвијају унутар Владе РС и локалних заједница. Шумско газдинство, као једна од заинтересованих страна, која је морала бити ту од самог почетка, практично је заобиђена, што никако није у реду. Наравно да ја нисам против нечега што је напредно, али тај који хоће да уради нешто напредно мора доказати овом народу да је то заиста напредно. Дакле, ако се ради нешто револуционарно, боље од овога што је до сада било, треба да буде и транспарентно и да се докаже да је то заиста у нашем највећем интересу. Међутим, морам признати да се све некако одвија у рукавицама, ми смо врло слабо информисани. Вјерујете ли ви да највише руководство Јавног предузећа доскора није за овај пројекат ни чуло? То ми заиста никако није јасно. Ми смо тражили од Министарства да нам се доставе тачни пројекти и информације који се односе на то како ће се вршити кориштење наших шума и које су површине у питању. Инсистирамо на одговору на питање шта ће бити са нашим радницима уколико Газдинство не буде управљало са тим Парком, јер ту постоје различите опције ко би могао бити управљач. Дакле, ако је нешто квалитетно, наравно да се нико неће бунити, само што нам свима треба више информација у вези с тим. Нити можемо бити против, нити можемо бити за, кад једноставно нисмо довољно упознати ни упућени у цијелу ту причу.
Б. ПУЂА