Никада за вријеме дринићке штрапаријаде вријеме није било наклоњено организатору Општини Петровац-Дринић. Кише, олује, вјетрови, хладноће, свака недаћа. Али као ове године непогода још није било. Само је фалио још снијег, све остало је било ту. Организациони одбор се дуго двоумио да ли да одгоди цијелу манифестацију а онда је ипак одлучено да се, као што је и најављено, Осма по реду дринићка штрапаријада ипак одржи 1. и 2. јуна љета господњег 2013. на мегдану у Козилима, повише Дринића. Одлука пуна ризика и неизвјесности, за коју је било потребно много храбрости и среће. Вјероватно се типовало на ону народну да храбре и срећа прати.
Зато је и ова фотографија десно, вјероватно, најсипмпатчнија реклама цјелокупног збивања. Вели ту мудрац врли: ” Ако се по кафи дан познаје, овај ће бити савршен!” Дан је више подсјећао на Ноев библијски потоп, а блато на Церски битку. Ту никаква кафа није помагала. Али дало се уочити да ће борба за свакога муштерију бити безпоштедна. Угоститељи су приредили и нека изненађења и морам признати постигли су жељени ефекат. Сви су били забезекнути и као такви напунили шаторе гдје су плесале го-го плесачице. Зашто се зову тако да се претпоставити, а како им је било на хладноћи као таквим, и то се да претпоставити. Какве везе има једна традиционална манифестација са оваквим наступима обнажених дјевојчица око шипки испод шатора дало би се сажети у ону: “Ниђе везе!” Али баш то је упалило и вјероватно напунило џепове инвентивних и профитом надахнутих шаторџија. Ко зна каква нам све изненађења неће приредити идуће године.
Дакле, да почнемо од почетка. Киша је падала цијели дан и ноћ прије манифестације као и први дан, у суботу, кад су планиране вожње лаких самаца и парова. Вучени су трупци од 1,2 кубика за самце и 2,9 кубика за парове. Лаки коњи су они који на ваги не пређу 600 килограма. Чекајући да киша мало јења дочекало се и подне. Пошто се небо није разведравало одлучено је да се приступи почетку церемонијала отварања.
А тај церемонијал почиње прецизним вагањем коња као и ветеринарским прегледом. Као и прошле године и ове смо могли видјети сва чуда модерне технологије. Наиме, у врату коња се налази електронски чип у којем је записано све о коњу. Подаци се исчитавају прецизним детектором који посједује ветеринарска инспекторка. На слици десно се види цјелокупни поступак.
Затим, из чувенога Јандриног шешира такмичари фурмани извлаче стартне позиције за своје коње. На слици лијево видимо члана Организационог одбора Јандрију Будимира и фурмана и власника коња Енеса Лозића из Босанског Петровца. Пошто је стаза била изузетно тешка стартна позиција је могла одлучивати и побједника. Након тога, сви такмичари и њихови коњи направили су поворку-дефиле на стази а начелник општине Петровац-Дринић, господин Драго Ковачевић је свечано отворио Осму по реду дринићку штрапаријаду. Без чизама дубоких гумених и дебеле јакне тај дан се стварно није никако могло.
Први је стартовао Енес Лозић са својим коњима Бећарем и Цветком. На слици лијево видимо њихов мали предах пред одлучну завршницу. Трку су завршили и извукли балван тежине 2,9 кубика на стотину метара у времену од 3,59 минута. Видимо ту, такође, да је посјета тај први дан била више него оскудна. Било како било ипак се испоставило да је редни број такмичара врло битна ствар. Лозић је дуго боравио на челној позицији.
Али прошлогодишњи шампион Никола Лиздек са Равне Романије који је са лаким самцима прошле године заузео и прво и треће мјесто тек је требало да наступи. И оправдао је свој реноме. Са својим коњима Цветком и Јадраном овозио је најбрже и за 3,17 минута заузео прву позицију коју је сачувао до краја. Трећи је био Станко Мајсторовић из Мелине а његови коњи Рубин и Мрки су трку завршили са временом 4,42 минута. У лаким самцима прво мјесто је заузео коњ Цвјетко власника Милуна Гавриловића, друга Ружа фурмана Милинковић Светозара а трећи Вихор, Чаје Нисвета из Турбета.
У недјељу, напокон, било је без кише иако је небо говорило да је она ту негдје , у најави. Тешкаши, коњи преко 600 кила, заокуплају увијек већу пажњу. На слици лијево видимо огромне вучне коње, такозване белгијанере. Зову се Лотос и Кортез а довео их је газда Свето Марић – Кепало из Груда, Западне Херцеговине. Кортез је у такмичењу тешких самаца освојио треће мјесто, Никола Лиздек са Соколом друго, а првак је поново био шампион ЗИС са својим Мангом.
ЗИС је имао два пара. Први пар је возио на почетку и довезао до 27 метара. Послије њега коњи браће Ритан превлаче преко те дужине. А онда и Дуцељини превлаче ЗИСОВЕ коње. Све се врти око 30 метара. “Ускувало” блато на стази и тежак трупац успоравају напредовање. А онда излазе да вуку Моро и Борис, ЗИСОВ други пар коња и одвлаче до недостижних 79,9 метара. То су нови шампиони а видимо њихово побједничко повлачење на слици горе. На слици десно видимо славље другопласираног Николе Лиздека са коњима Јадраном и Соколом. Они су одвукли до 32,2 метра. Са идентичном дужином су повукли и коњи Дуцељини.. Трећи су било Кепалови Кортез и Лотос са дужином навлачења 31,45 метара.
То би била кратка хронологија догађања на Осмој дринићкој Штрапаријади. На крају, услиједиле су додијеле новчаних и робних награда за прва три мјеста у све четири категорије. Тај дан киша ипак није покварила ужитак гледања ове витешке дисциплине. Многобројни посјетиоци остали су и послије завршетка да славе до дубоко у ноћ. Организационом одбору траба упутити све честитке на храбрости и доброј и стандардној организацији ове манифестације а за надати се да ће идућа година, коначно, донијети и неке љепше и прикладније временске прилике.