Дринић се 16. јуна 2010. опростио од свога начелника Миланка Бркљача. Пред кућом жалости слио се широки свијет из цијеле Крајине. Потом је ковчег са посмртним остацима прекривен српском тробојком пренесен у дринићку цркву гдје је служено опијело за покој душе. Након тога тужна колона је кренула ка буковачком гробљу гдје је опроштајни говор прочитао предсједник Скупштине општине Петровац-Дринић господин Дејан Прошић. Он је међуосталим нагласио: “Био је предан радник, бриљантан руководилац и непоколебљив борац, његова девиза је била „БОЉЕ ЈЕ ИЗГОРЈЕТИ НЕГО УВЕНУТИ“.
Ратна несрећа његовог народа и породична трагедија кроз губитак брата Драгана не поколебљавају га , већ му дају снагу, вољу и енергију, осјећај да туђу несрећу, туђу патњу доживљава као сопствену. Наш бол био је и његов, зато је руку помоћи пружао сваком ко ју је затражио и коме је била потребна.
Од њега смо учили како се каже „Жао ми је“ „Опрости“ „Молим те“ „Хвала“, да човјек има право да гледа другог одозго једино кад треба да му помогне да се усправи.
Његов рад није остао незапажен, бројна су признања стизала од којих треба издвојити орден Светог Саве другог реда којим га је одликовао Свети Синод СПЦ, те највише признање Борачке организације РС.” Ручак даћа на који су позвани сви присутни одржана је у просторијама ресторана “Сунце” у основној школи у Дринићу. Иза оваквог човјека остаје велика празнина.